Crna Gora je na putu ka Evropskoj uniji (EU) pokazala izuzetnu spremnost za reforme i da je najbolja u ispunjavanju obaveza, ali ne treba da se prepusti pohvalama, nego da radi na “prodavanju” sebe kao najpoželjnijeg kandidata, ocenila je hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu, Željana Zovko.
Kada je reč o evropskim inetgracijama, Zovko je kazala da je Crna Gora u ovom trenutku najbolji kandidat, ali i da se situacija može promeniti preko noći.
„Ne valja se tek tako prepustiti i uljuljkati u pohvale jer dobro znamo da se nekada, ukoliko se uspore reforme, ne iskomunicira svojoj javnosti koliko se radi na tim reformama koje su potrebne, ne dobije feedback od centara koje odlučuju o proširenju, a to su Berlin i Pariz, situacija može promeniti“, rekla je Zovko agenciji MINA.
Ona je kazala da se od najboljeg učenika može preći u osrednjeg, navodeći kao primer slučaj Makedonije koja je dugo bila kandidat, a tek sada bi trebalo da budu otvoreni pregovori.
„Nikada se ne treba prepustiti i uzeti zdravo za gotovo pohvale, nego zajednički raditi na kompromisima, na „prodavanju“ sebe kao poželjnog kandidata. Mi kao zastupnici u EP trebamo pomoć i od zemalja kandidata i u javnom diskursu, medijskom prostoru i u postizanju kompromisa sa svim delovima društva, da bi se objasnilo da je ovo napredno društvo i da je spremno da prihvati potrebne reforme“, rekla je Zovko.
Prema njenim rečima, Crna Gora, koja je turistička zemlja, vrlo dobro zna kako se treba „prodati“ kao najpoželjniji kandidat, da što prije bude integrisana u EU.
„Jer sa druge strane postoji skepsa u nekim državama članicama, prvenstveno Francuskoj, koje žele Evropu produbljenu pre nego što se treba proširiti. Da bi ste pridobili tu publiku i javnost morate sebe prodati kao najbolju i najpoželjniju“, ponovila je Zovko.
Zovko je kazala da je njen rad u EP usmeren na to da se proširenje treba nastaviti, jer zna šta znači za države kandidate, za mir i stabilnost i da je pokušavala sa hrvatskim kolegama da politiku proširenja drži visoko na agendi EU, ukazujući na to šta se može desiti ukoliko se ne daju perspektive i projekcije što skorijeg uključivanja zemalja Jugoistočne Evrope.
Kako je navela, proširenje treba doneti stabilnost granica EU.
„Hrvatska ima najdužu granicu koju dijeli sa delom Jugoistočne Evrope koji još nisu članice i koje su otvorene nekim drugim uticajima, ukoliko tog proširenja ne bude“, rekla je Zovko.
Ona je kazala da se nada da će na čelu buduće Evropske komisije (EK) biti Manfred Veber, šef poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) čiji je i ona član, a koji ima senzibilnost i osećaj za prioritete daljeg proširenja.
Kako je rekla, nije jednostavno u ovim trenucima objašanjavati evropskoj javnosti šta znači ukoliko se ne da jasna perspektiva i ohrabrujuće poruke i ukoliko se proširenje ne završi.
Ona je navela da je EU najveći kontributor razvoja i konsolidovanja institucija ali da to nije toliko očigledno za javnost u tim zemljama koji ne znaju šta se može desiti ukoliko se reforme koje EU traži ne ispunjavaju, i istakla da komunikacija mora biti obostrana.
Komentarišući činjenicu da crnogorski parlament ne radi u punom sastava od njegovog konstituisanja, Zovko je rekla da se bojkot nikada nigde ne prodaje.
Ona je kazala da ne želi ulaziti u unutrašnja pitanja države, ali da je za spoljnopolitički odbor EP bilo kakav bojkot neprihvatljiv.
„Vi ste (poslanici) izabrani da se borite kroz parlament, institucije i da na takav način tražite i zastupate interese svojih građana i to je jedini način na koji se može poboljšati situacija unutar države i dokazivati politika kojima ste stekli to povjerenje zašto ste bolja alternativa. Blokada zemlje i institucija ne vodi nigdje“, zaključila je Zovko.
