„Neće biti ni malo prijatno, zaboleće ih mnogo, mnogo više nego što mogu da zamisle“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Đukanović, član Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), nakon što je lider te partije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dva dana na sednici Glavnog odbora SNS-a poručio da će, ako do 6. maja ne budu ukinute takse na srpsku robu, biti održana posebna sednica tog stranačkog tela, na kojoj će se izaći sa merama protiv Prištine.
“Ja čak, evo, možda nešto i znam, ali ne pada mi na pamet da to govorim zato što je to državna strategija i naravno da se to ne otkriva jer bi to bilo i glupo”, kaže Đukanović.
Ako Priština ni posle šest meseci ništa ne čini po pitanju povlačenja taksi na srpsku robu, a niko ih iz međunarodne zajednice nije ubedio da to moraju da učine, Srbija će morati da primeni te mere, kaže Đukanović.
“Prvo, ja se iskreno nadam da neće doći do primene tih mera zato što se nadam da će se neko tamo u Prištini urazumiti, da će povući takse i da će prosto shvatiti da je i za njih i za ceo region najpametnije da sednemo i da razgovaramo”, navodi sagovornik RSE.
Podsetimo, Vučić je rekao da će oko 6. maja biti pola godine otkako je Priština uvela takse na robu iz Srbije.
“Gotovo šest meseci čekamo da oni takse povuku, čekamo da se smiluje međunarodna zajednica, da ih zamoli, to svoje čedo koje su rodili, stvorili, čuvaju, neguju, da ih zamole – ukinite te takse. Ništa se nije dogodilo”, kazao je Vučić i još jednom rekao da neće prihvatiti nastavak dijaloga sa Prištinom bez prethodnog ukidanja tarifa.
Partija kao Vlada
“U bilo kojoj evropskoj zemlji, pa ako hoćete, i u svetu, sem u Severnoj Koreji i nekim afričkim zemljama, ne može partija, ne može glavni odbor bilo koje partije, da donosi takve ili slične odluke”, komentariše Vučićevu najavu kontramera Prištini Nenad Bogdanović, poslanik opozicione Socijaldemokratske stranke Srbije i zamenik predsednika skupštinskog odbora za Kosovo, koji je u vladi bivšeg premijera Srbije Mirka Cvetkovića (2008 -2012) bio ministar za Kosovo.
Kao neko ko je proevropski orijentisan, ko se bori za demokratiju, vladavinu prava i jake institucije, Bogdanović kaže da ne može da veruje da će Glavni odbor SNS doneti takvu odluku.
„Čisto sumnjam da će tako nešto biti na sednici Glavnog odbora SNS jer to bi, u stvari, potvrdilo sve ono zbog čega mi kritikujemo Aleksandra Vučića“, kaže Nenad Bogdanović za RSE.
„Ja pretpostavljam da Vlada ima paket mera već spreman“, smatra, pak, Dušan Janjić, predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije Forum za etničke odnose.
„Najavljivanje da će se to dogoditi posle Berlina (sastanak koji su inicirali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron sa predsednicima i premijerima Srbije i Kosova, kao i drugim regionalnim liderima, 29. aprila) može pre svega biti političko-taktički potez prema spolja upućen, da Vučić iz Berlina treba da se vrati sa nekom konkretnom ponudom. Treba imati u vidu da je on rekao da neće ići ni na kakve razgovore dok se ne ukinu takse. Dakle, ovo jeste poruka organizatorima skupa u Berlinu da bi trebalo barem taj skup, kad se već nije desilo ranije, da rezultira dogovorom o suspenziji taksi“, ocenjuje Janjić.
Mobilizacija javnosti
Iako primećuje da u Vučićevoj poruci o kontramerama ima i elemenata mobilizacije javnosti zbog predstojeće sednice Skupštine Srbije o Kosovu, Janjić smatra da nije nerealno očekivati da Srbija u nekom trenutku pribegne nekoj vrsti odgovora na kosovske takse.
„U suprotnom, stvara se politički prostor i utisak da Kosovo može da uradi sve, a da Srbija ne može ništa da odgovori i to je vrlo opasno, ja mislim, pre svega za vlasti u Srbiji, opasno je i za normalizaciju odnosa dve strane, a naravno da utiče i na diskreditaciju ugleda Zapada – Amerike i Evropske unije – u javnosti Srbije, što Vučiću mora da bude važno jer ja verujem da on još nije odustao od ideje o članstvu u Evropskoj uniji. Dakle, ima mnogo razloga, a mislim da je datum biran s obzirom na Berlin i da je on ostavio neki prostor da se iz Berlina pojavi ta takozvana dobra vest.“
U odgovoru na pitanje šta bi mogle biti konkretne kontramere Beograda Prištini, Janjić kaže da je Srbija već aktivirala mehanizam CEFTA (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini u jugoističnoj Evropi, Srbija i druge zemlje regiona postale članice 2006. godine).
Podsetimo, premijerka Srbije Ana Brnabić još 27. novembra prošle godine, nedelju dana nakon što je Priština uvela takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BIH, obavestila je građane Srbije da je u ime Vlade, a u skladu sa CEFTA sporazumom, poslala formalni zahtev Sekretarijatu te institucije za direktne konsultacije u okviru zajedničkog komiteta.
“Oni od sutra, od primanja zahteva, imaju rok od 90 kalendarskih dana da reše problem koji je Priština napravila direktnim i nedvosmislenim kršenjem sporazuma u direktnim konsultacijama”, objasnila je tada Brnabić novinarima.
Najavila je da će, ukoliko se ne pokrenu zajedničke konsultacije ili ne reši problem u narednih 90 dana, što je rok predviđen zakonom o CEFTA sporazumu, Srbija, u skladu sa tim sporazumom, pokrenuti postupak pred Arbitražnim sudom.
Rokovi istekli
Taj rok je istekao još 28. februara ove godine, ali nema informacija o tome da li je pokrenut postupak, i ako jeste, šta se u vezi sa tim događa.
Dušan Janjić kaže da bi, kad je reč o eventualnom odgovoru Beograda Prištini, mogle biti primenjene i direktne jednostrane kontramere, kao što je, primera radi, smanjivanje prometa preko terminala Preševo, a da u arsenalu mogućnosti postoje i drastični koraci kao što je ograničenje ili suspenzija slobode kretanja kroz Srbiju.
Takve eventualne mere donele bi negativne efekte i Beogradu jer bi značile odricanje od briselskog dijaloga, što bi, kako ukazuje naš sagovornik, bio nov gubitak vremena u procesu evrointegracije Srbije, koja na tom putu već dve godine praktično stoji u mestu.
