Tranzicija Kosovskih bezbjednosnih snaga (KBS) u vojsku je predviđena da traje deset godina. Aktuelni budžet ovih snaga iznosi oko 55 miliona eura na godišnjem nivou, a on će narednih godina postepeno da raste na osnovu potreba i mogućnosti, kaže zamenik ministra ovih snaga Burim Ramadani.
Kosovo će istovremeno i ojačati saradnju sa međunarodnim partnerima po tom pitanju. Koliko će tačno da košta tranzicija za sada je nepoznato.
Skupština Kosova je prošle nedelje usvojila u načelu tri zakona koji se odnose na promenu strukture, službe i mandata ovih snaga.
Mandat ovih snaga će, očekuje se, u budućnosti biti i odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što do sada nije bio slučaj.
Tranzicija obuhvata tri faze razvoja KBS-a u malu vojnu organizaciju koja će biti zadužena za izvršavanje svojih ustavnih i zakonskih odgovornosti.
Ramadani dodaje i da je budžet isplaniran za svaku godinu tranzicije, mada nije mogao da kaže konkretno o kojoj se cifri radi.
“Budžetsko planiranje i implementacija za KBS biće unutar margina demokratskih praksi od procenta bruto domaćeg proizvoda države”, kazao je on.
BDP Kosova je 7,1 milijardi dolara. Na osnovu standarda NATO-a, svaka zemlja članica treba da potroši najmanje dva odsto svog BDP-a na vojsku, mada to nije slučaj sa svim državama članicama.
Veruje se, međutim, da će budžet kosovskih snaga za pet – šest godina biti povećan na blizu 100 miliona eura, a planirano je da se godišnje taj budžet povećava za pet – šest miliona eura, po rečima portparola ovog ministarstva, Ibrahima Šalje.
Zamenik ministra Ramadani navodi da će Kosovo biti u mogućnosti da priušti vojne potrebe za KBS-a i da zadrži balans budžeta ali i da se očekuje jača saradnja sa međunarodnim partnerima po tom pitanju.
“Budžet za KBS i odbranu povećavaće se postepeno i služiće razvoju KBS-a, i održavanju kredibiliteta budžetskih projekcija. Istovremeno, kao što je bio slučaj do sada, KBS dobija dobru podršku od partnerskih država, u oblasti obrazovanja, treninga i opreme. Produbićemo te bilateralne i multilateralne odnose sa partnerskim državama po tom pitanju”, dodao je on.
Nakon konačnog usvajanja zakona, Kosovo će biti dužno da obezbedi i finansijska sredstva, kaže Haki Šatri, ekonomski savetnik Vlade Kosova.
“Svesni smo da to košta. Sigurni smo da imamo osnovu i da ćemo to podržati na osnovu zahteva i potreba”, kazao je on. Ni on nije želeo da govori o ciframa budući da “to nije za javnost”.
Kosovske bezbednosne snage pod novim mandatom bi trebale da broje oko 8.000 pripadnika, od kojih bi 5.000 bili aktivni a 3.000 rezervisti.
Inače, poređenja radi, zemlje u regiji za vojsku izdvajaju između između jedan i dva odsto od svog BDP.
Srbija je 2017. po proceni SIPRI-a, Štokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja, za vojsku izdvojila 1,8 odsto od BDP, odnosno 731 milion dolara, BiH 0,9 odsto od BDP odnosno oko 165 miliona dolara, Crna Gora 1,7 odsto od BDP-a ili 74.3 miliona dolara, Albanija 1,2 odsto ili 162 miliona dolara, Makedonija jedan odsto ili oko 112 miliona dolara, a Hrvatska 1,4 odsto od BDP-a ili oko 772 miliona dolara.
To su podaci baze podataka o vojnim troškovima Štokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI).
