Gruevskog nasilje njegovih pristalica snažno gura ka konačnom silasku sa vlasti, ali je Makedonija još daleko od izlaska iz krize.
Razbijenih glava, krvavih noseva i pod batinama poslanici partija koje imaju većinu u Sobranju Makedonije uspeli su, konačno, da konstituišu parlament i preuzmu zakonodavnu vlast u državi. Prekinuli su višemesečnu blokadu parlamenta i države, ali je neizvesno kako će se raspletati kriza, budući da njeni akteri ostaju na istim pozicijama.
Izvan uobičajene procedure, zbog blokade parlamenta drugačije i nije moglo, Socijaldemokrati, koji predvode parlamentarnu većinu, izabrali su Talata Džaferija za predsednika Sobranja. To je ranije bilo najavljeno i dogovoreno sa tri partije Albanaca sa kojima su Socijaldemokrati u koaliciji.
Nisu uspeli to čestito to ni da saopšte na press konferenciji, a već su njih i novinare napale razjarene pristalice Gruevskog i nasilnici sa fantomkama, koji su nemilosrdno udarali koga su stigli i kako su stigli.
Branioci Gruevskog su, što bez otpora, što uz asistenciju policije, „zauzeli“ Sobranje i nasilno upali u salu press centra.
Nasilje pristalica Nikole Gruevskog, koje je on pozvao na ulične proteste, pogotovu onih najborbenijih, umesto da mu pomognu, konačno su ga gurnuli ka opoziciji, gde mu je mesto. Krvavo nasilje u Sobranju možda je i prvi korak u njegovom silasku sa političke scene kojom je neprikosnoveno i samovoljno vladao više od decenije, uspostavljajući totalitarni režim.
Međunarodna zajednica zgrožena nasiljem reagovala je brzo i efikasno, pokazujući krajnju zabrinutost za situaciju u Makedoniji, ali i da joj je dosta politikantskih manipulacija i spletki Gruevskog i njegovih najbližih saradnika. Brisel i Vašington priznali su izbor novog predsednika parlamenta još dok je Sobranje bilo pod opsadom „naroda“ i najoštrije osudili nasilje pristalica Gruevskog.
Scenarij haosa
Teško je sa sigurnošću reći, ali ima podosta indicija da je nasilje u Sobranju bilo deo unapred pripremljenog scenarija haosa, posle čega bi bila uvedena neka vrsta vanrednog stanja. Špekulacije o tome već su se pojavile u javnosti, zvučale su dosta nebulozno, ali ih upravo zbog toga ne treba do kraja odbaciti.
Gruevski je pre gotovo dva meseca, pošto nije uspeo da obnovi koaliciju sa svojim dugogodišnjim partnerom liderom DUI, Ali Ahmetijem, pozvao narod na ulicu. Vođe protesta, na kojima su nacionalističkim parolama i zahtevima za nove izbore branjeni unitarnost Makedonije i Gruevski, upozoravali su da će nasilnim ulaskom u Sobranje sprečiti izbor novog predsednika parlamenta i vlade.
Pretnju su, na kraju, i ostvarili. Zakasnili su da spreče izbor predsednika parlamenta, ali su zato brutalno tukli „neposlušne“ poslanike. Gotovo dva sata su ih držali kao taoce saterane u ćošak, tukli i pretili.
Lider Socijaldemokrata Zaev, kome su razbili glavu, tvrdi da je unezverena rulja bila spremna da ih tuče do smrti. Spasli su ih kaže, pripadnici obezbeđenja koji su ispalili hice upozorenja iz pištolja.
Kontra scenarij
Najteže je povređen poslanik Zijadin Sela iz Alijanse Albanaca koga je unezverena rulja vukla po podu i udarala nogama, a još nekoliko poslanika ima razbijenu glavu ili nos. Nasilnici su bukvalno ušetali u Sobranje pored policajaca koji su posmatrali kako „narod osvaja“ parlament, vandalski demolira prostorije pevajući borbene i patriotske pesme.
Pripadnici specijalnih jedinica došli su sa zakašnjenjem od gotovo dva sata i najpre spasavali poslanike koji su bili taoci nasilnika. Dimnim i šok bombama, ali i primenom sile, oslobodili parlament od „naroda“ koji ga je osvojio i nameravao da tamo ostane, da u ime Gruevskog i njegove partije traži nove izbore i ne izađe dok ih ne dobije.
Glasne su optužbe da su specijalci kasnili jer nisu imali naredbu partiziranog policijskog vrha koji je bio i saučesnik u scenariju haosa. Visok policijski funkcioner optužio je Socijaldemokrate da su tempirali vreme izbora predsednika parlamenta kako bi smišljeno izazvali revolt „naroda“.
Klimava je tvrdnja o kontra scenariju, koju su prethodno plasirali i visoki funkcioneri partije Gruevskog. Svodi se na manipulaciju da su Socijaldemokrati sami izazvali i organizovali svoje batinanje, da su sebi ugrozili živote kako bi se učvrstili na vlasti.
Scenario haosa, da je kojim slučajem ostvaren, bio bi daleko opasniji od nasilja u parlamentu, ma koliko ono bilo brutalno i krvavo. Nasilje je, na neki način, prelomilo krizu, dok bi scenario haosa i „osvajanja“ parlamenta izazvalo nova zaoštravanja i neizvesnosti, sve do građanskih, pa i međunacionalnih sukoba.
Licemjerje Gruevskog
Nikola Gruevski licemerno je osudio nasilje u parlamentu. On je izveo „narod“ na ulicu, podsticao nacionalizam, huškao protiv socijaldemokrata i partija Albanaca koje su sa njima u koaliciji. Gruevski je protiv svakog ko u njemu ne vidi neprikosnovenog vladara Makedonije, na osnovu čega deli ljude na patriote i izdajnike, pristalice i protivnike.
Poziv narodu da izađe na ulice i brani unitarnu Makedoniju sinonim je za ambiciju Gruevskog da ostane/dođe na vlast i još je jedan u nizu njegovih pogrešnih koraka. Brutalno nasilje kojim su kulminirali protesti za podršku Gruevskog, šokiralo je svet a njega smestilo konačno u opoziciju koju hoće po svaku cenu da izbegne.
Korak dalje u licemerju otišao je predsednik Đorđe Ivanov koji se u, četvrtak kasno uveče, dok je nasilje u parlamentu još bilo u toku, obratio građanima. Najava o obraćanju Ivanova izazvala je zabrinutost zbog špekulacija da on može da proglasi vanredno stanje, a nasilje u parlamentu, koje je uživo prenošeno na televiziji, bilo je dovoljan povod za to.
Ivanov je pozvao na smirenost, da se ne podleže provokacijama, ali nije direktno osudio nasilje u Sobranju. Kao da nije jedan od glavnih stubova parlamentarne, pa i opšte krize, pozvao je da se rešenje traži kroz dijalog. Ponovio je i tvrde stavove zbog kojih uporno odbija da uruči mandat koaliciji koja ima većinu.
Poziv Ivanova liderima parlamentarnih partija, koji je zvučao i zapovedno, da dođu u njegov kabinet kako bi zajednički tražili rešenje za izlaz iz krize, prihvatio je samo Gruevski. Posle nasilja u parlamentu čiji je inspirator, a koje je naišlo na oštru osudu, on pokušava da se predstavi kao mirotvorac. Liderski susret koji bi, kako i sijaset prethodnih, završio neuspehom, samo je pokušaj da se kupi vreme i produži kriza.
Gruevski ne odustaje
Žestoka, ogorčena i brza bila je međunarodna reakcija, koja je zgrožena stepenom primitivnog i brutalnog nasilja u parlamentu i traži da se krivci kazne. Događaji u Sobranju ocenjeni su kao napad na državu i demokratiju, a Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg indikativno je upozorio da se takvo nasilje ne sme ponoviti.
Međunarodnu osudu koja je upućena i Gruevskom, iako se direktno ne pominje, on nastoji da relativizira i umanji. Ne može da demantuje da je na njegovu inicijativu narod izašao na ulicu da brani njega i Makedoniju, ali tvrdi da nije pozivao na nasilje, već na izražavanje revolta. Razlika je, ako je i ima, minorna, jer revolt je eskalirao u brutalno nasilje.
Gruevski i njegove pristalice se distanciraju od odgovornosti za nasilje, iza kojega prema mnogo naznaka, stoji pripremljen scenario haosa kako bi se sprečila promena vlasti. Ne priznaju Talata Džaferija za predsednika Sobranja, tvrde da je izabran suprotno Poslovniku i ne odustaju od teze da koalicija Socijaldemokrata sa partijama Albanaca ugrožava unitarnost Makedonije.
Tvrdokorni stavovi Gruevskog i njegove partije su naznaka da ne odustaju od blokade Sobranja i produbljivanja krize. Nasuprot tome, Zaev optimistički očekuje da će početkom sledeće sedmice Talat Džaferi i oficijelno preuzeti funkciju predsednika Sobranja. Prvi korak će biti da oficijelno od predsednika Ivanova traži mandat i da bi nova vlada mogla da bude formirana do sredine maja, čime bi se definitivno otvorio put za izlazak iz krize.
Brutalno nasilje u Sobranju bilo je i zastrašujuće i opasno, ali je utisak da je na neki način prelomilo krizu. Treba očekivati da će se politički akteri odnositi barem za nijansu promišljenije iako su stavovi ostali čvrsto suprotstavljeni, a blokade i krize daleko od rešenja. Teško je u takvim uslovima deliti optimizam Zaeva, još teže predvideti razvoj događaja.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
