Glavni tužilac međunarodnog suda u Hagu Serge Brammertz upozorio je, pred Savetom bezbednosti UN, da se u bivšoj Jugoslaviji “situacija dramatično pogoršala” zbog negiranja ratnih zločina i slavljenja njihovih počinilaca.
“U bivšoj Jugoslaviji se situacija dramatično pogoršala. Prošle sedmice za vreme obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici, poslanik u parlamentu Srbije je to nazvao briljantnom vojnom operacijom”, naveo je Brammertz, kao primer revizionizma, dok je Savetu bezbednosti podnosio redovan izveštaj o radu haškog tužilaštva.
Prema zvaničnom twitter nalogu suda u Hagu, Brammertz je rekao da “negiranje (zločina) i glorifikacija (počinilaca) sprečavaju pomirenje” naroda u bivšoj Jugoslaviji.
“Međunarodna zajednica izneverila je žrtve u Ruandi i bivšoj Jugoslaviji, ostavši po strani kada su bili činjeni zločini. Ne smemo ih ponovo izneveriti sada time što nećemo dići glas protiv negiranja i glorifikacije”, podvukao je Brammertz.
On je dodao i da “teška zločinačka dela protiv pravosudnog procesa moraju biti otkrivena i procesuirana. Svedoci moraju biti zaštićeni od uznemiravanja i integritet naših presuda mora biti obezbeđen”.
Brammertz je rekao da presuda kojom je sud u Hagu osudio bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih zločina je “snažan pokazatelj o tome da, kada međunarodna zajednica ostane odlučna, pravda može i hoće prevladati”.
Još hiljade predmeta za procesuiranje
Glavni tužilac sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, rekao je i da se “u bivšoj Jugoslaviji moraju procesuirati još hiljade predmeta” povezanih sa ratnim zločinima.
“Regionalna saradnja mora biti pojačana. Tužilaštvo Mehanizma će pomoći proces prosleđivanja predmeta, koji se tiču zvaničnika srednjeg ranga, iz zemalja u kojima su zločini počinjeni u zemlje u kojima sada žive osumnjičeni”, rekao je Brammertz.
On je kazao da su se “zemlje bivše Jugoslavije obavezale da povećaju tempo procesuiranja ratnih zločina i da u značajnoj meri smanje broj nerešenih predmeta. Postizanje ovih ciljeva zavisi od kontinuirane i pojačane pomoći Tužilaštva Mehanizma u Hagu”.
Predsednik Mehanizma Carmel Agius obavestio je Savet bezbednosti da “glatko napreduju” žalbeni postupak u procesu generalu Ratku Mladiću i ponovljeno sudjenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Sudija Agius je najavio da će oba procesa biti okončana, kako se očekuje, do kraja 2020. godine.
I on je ukazao na neophodnost da medjunarodna zajednica “stane čvrsto u odbranu pravosudnih procesa i presuda, a protiv negiranja zločina i revizionizma u bivšoj Jugoslaviji”.
Prema njegovim rečima, od Beograda je zatraženo da Hagu vrati slučajeve članova Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i Petra Jojića, koji su optuženi za nepoštovanje suda, odnosno zastrašivanje svedoka.
Agius je naveo da je Srbiji upućen zahtev da to učini bez odlaganja, ali da je Beograd uložio žalbu.
Kuburović: Ne uslovljavati evrointegracije suradnjom sa sudom
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku kritikovala stav da napredak Srbije u evrointegracijama treba da bude uslovljen saradnjom sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove UN.
Na sednici SB UN, na kojoj je razmatran novi šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma, Kuburović je rekla da se tim stavom glavnog tužioca naslednika Haškog tribunala Sergea Brammertza Mehanizam vidi kao sredstvo političkog pritiska.
Kuburović je navela da je Srbija poboljšala svoj pravosudni sistem saradnjom sa Tribunalom i da se čini da stav o uslovljavanju napretka ka EU saradnjom sa Mehanizmom pokazuje da “sve godine teškog rada” nisu bile dovoljne.
Ona je rekla da zvaničnici Mehanizma procenjuju da će neki postupci biti okončani do kraja 2020. godine i da, pošto mandat Mehanizma ističe u junu 2020. godine, ostaje otvoreno pitanje institucionalnog okvira za razmatranje preostalih slučajeva.
Kuburović je kazala da Srbija ispunjava sve obaveze prema Mehanizmu i da je omogućila pristup svoj dokumentaciji – dokazima i arhivama.
Komentarišući navode iz izveštaja Tužilaštva za period od 16. novembra 2018. do 15. maja 2019. godine, o neprocesuiranju izvršilaca višeg ranga, Kuburović je navela da je Srbija Haškom tribunalu isporučila svoje najviše zvaničnike i dodala da “to nije traženo ni od jedne druge zemlje”.
Kazala je i da na Kosovu niko nije “pozvan na odgovarnost” za ubistva Srba i drugih nealbanaca.
Od Saveta bezbednosti je zatražila da se srpskim državljanima omogući da služe kaznu u Srbiji i dodala da je Beograd spreman da ponudi potrebne garancije.
