Vlada je odustala od usvajanja zakona o antimafiji i time se stavila u zaštitu mafije i kriminala.
Iako je skoro pre dve godine formirana radna grupa za izradu nacrta zakona protiv mafije i uputila ga Vladi Kosova, Ministarstvo pravde je prethodnih dana forimiralo drugu radnu grupu za dopunu Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, sa zaključkom da Kosovo nema potrebe za poseban zakon protiv mafije, čak dodaju da Kosovo nema potrebe za “lepe zakone na papiru”. Ova radna grupa planira da akt Zakona o konfiskovanju imovine unese u Zakon krivičnog postupka i u Zakon o proširenim nadležnostima za oduzimanje imovine kroz krivično delo.
Zašto se odustalo od zakona protiv mafije?
Pomenuta odluka naišla je na protivljenje pravnih stručnjaka i članova komisije za zakonodavstvo u Skupštini Kosova. Oni ocenjuju da promena zakona nakon tri godine od usvajanja, potvrđuje da vlada njegovim “donošenjem” samo vršila političku kampanju. Takođe, kažu oni, nepripremanje Zakona protiv mafije, kako je predviđeno, dokazuje da vlast nije spremna da se bori sa korupcijom, najvećom boljkom kosovskog društva. Boljkom koja ga je stavila visoko na lestvici zemalja sa najvećom stopom korupcije i kriminala. Na osnovu zakona protiv mafije planirano je da fokus organa za gonjenje ne bude samo krivična kazna, već i oduzimanje nezakonito stečene imovine pre sudske odluke i da je pomenuti zakon urađen po američkom i engleskom modelu.
U Ministarstvu pravde kažu da je u zakonodavnom programu bio predviđen Zakon o konfiskovanju nezakonite stečene imovine. Međutim, nakon posljednjeg sastanka grupe za izradu dopune Krivičnog zakona (na inicijativu predsednika Kosova Hashima Thacija) i nakon analiza i preporuka eksperata i institucija, došlo se do zaključka da je efikasnije da se odredbe za konfiskovanje unesu u Zakonu o krivičnom postupku i u Zakon za proširene nadležnosti za konfiskovanje imovine stečene putem krivičnog dela (najavljeno je usvajanje od strane Skupštine Kosova, 30 novembra ove godine). Oni očekuju da će radna grupa ponuditi kvalitetna rešenja o konfiskovanju nezakonito stečene imovine, uz konstataciju “da nam ne trebaju lepi zakoni na papiru, već dobri i u praksi primenljivi zakoni”.
Pravni stručnjaci i članovi parlamentarne Komisije za zakonodavstvo sa razočaranjem su primili odluku o nedonošenju zakona protiv mafije kao posebnog akta, i tvrde da ovim postupkom vlada pokazuje da nije spremna da se bori protiv korupcije i mafije. Iz NVO “Čohu” kažu da su i na početku, kada je inicirano donešenje aktuelnog zakona oko konfiskovanja nezakonito stečenog bogatstva, upotrebljeni “politički termini kao da kobajagi ima spremnosti da se donese Zakon protiv mafije”. Oni dodaju da se, nakon tri godine, ovaj propis vraća nazad, unutar Krivičnog zakona, i ocenjuju da će ova promena biti veoma štetna, budući da će na ovaj način biće amnestirani oni koji su stvarali ogromna bogatstva. Ispada da imovina nikada neće biti konfiskovana ili tek neznatno, kao što je bilo i do sada.
Korupcija i kriminal kao model življenja
Polazeći od ocene Ministartstva da Kosovu nisu potrebni zakoni na papiru ukoliko nisu primenjivi, pravni stručnjaci smatraju da to je teška predrasuda, jer je to ocena bez konkretne analize na terenu. Glavna tema među građanima na Kosovu jeste korupcija i kriminal koji su zahvatili sve segmente društva i postali model življenja, i uzor za mlade da samo krađom, prevarom, zloupotrebom i bavljenjem politikom mogu da se obogate i lepo žive.
I opozicione stranke su kritične prema odluci vlade da odustane od ovog zakona, budući da je situacija dramatična u zemlji koja dobija i oštre kritike od međunarodnih organizacija, Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država. Za veoma kratko vreme, visoki državni zvaničnici stvorili su višemilionska bogastva. I imajući to u vidu prirodno je da korumprirani zvaničnici neće preduzeti ništa da se suzbije ova pojava. Njima ne samo da neće biti oduzeta nezakonito stečen bogastvo, već će nastaviti da ojačaju korupciju na razne načine i da još više uvećvaju svoje bogatstvo.
Prema istraživačima Kosovskog pravnog instituta, zemlja ima veoma moderan zakonski okvir u vezi sa konfiskovanjem imovine stečene krivičnim delima. Međutim, nedostaje politička volja i inicijativa institucija pravosuđa da primene zakon, da progone i kazne nosioci korupcije i organizovanog kriminala. Kao i većina građana, oni su inicijativu za donošenje Zakona protiv mafije razumeli više kao retoriku vlastodržaca, da navodno pokažu “volju vlade” za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije. “Nedostatak volje i hrabrosti za ozbiljnu borbu protiv najozbiljnih zločina na Kosovo potvrđuje i to da Zakon o proširenim nadležnostima za konfiskovanje imovine stečene krivičnim delima, u praksi skoro ne primenjuje ili se retko primenjuje. To se potvrđuje kroz konkretnan rezultat konfiskovanja nezakonito stečene imovine, koji pokazuje da je u 2015. godini konfiskovana imovina u vrednosti od samo 35.000 evra, navode istraživači Pravnog instituta.
Korupcijom se ovih dana bavio i Nacionalni savet protiv korupcije gde je ocenjeno da ona ostaje pristuna u mnogim sferama na Kosovu i da je ozbiljan problem. Predsednik Kosova, koji je sazvao ovaj skup gde su učestvovali najviši državni funkcioneri, predstavnici pravosuđa i tužilaštva, službi koje se bave ovim poslom, neke diplomate EU i SAD, pedstavnici civilnog društva, rekao je da je sprečavanje i suzbijanje korupcije “neizbežan uslov ne samo za evrointegracije Kosova, već i za stvaranje sigurnije klime za investicije”, dok za premijera Kosova, Isu Mustafu korupcija više ostaje “kao percepcija nego realnost”.
Sa ovom ocenom nije se saglasio predsatvnik EU-a na Kosovu, Thomas Gnocchi, koji je rekao da korupcija na Kosovu “nije samo pitanje percepcije, već je ona prisutna i predstavlja ozbiljan problem”. Ambasador SAD, Greg Delawie, zatražio je kažnjavanje korumpranih zvaničnika “jer vlada SAD troši ogromna sredstva za sponzorisanje ovog procese, a korupcija i organizovani kriminal su među najvećim preprekama za razvoj kosovoskog društva”. Britanski ambasador, Ruairi O’Connell, istakao da se korupcija ne može eliminisati okruglmim stolovima i sastancima, već konkrentim delovanjem.
Ukoliko su ključni međunarodni faktori na Kosovu iskreni u svojim kritikama onda postavlja se pitanje zašto toliki stepen korupcije i organizovanog kriminala pred njihovim očima. Postavlja se pitanje koliko su i oni odgovorni za to stanje budući da na Kosovu prisutni od 1999, kroz UNMIK, KFOR, EULEX. Zar nije to licemerje da javno kritikuju korupciju i kriminal a istovremeno hvale kosovske vlasti za “velike uspehe”, i koliko su oni direktno ili indirektno uljučeni u tim prljavim i opasnim rabotama.
Kosovo u kandžama mafije
Zakon protiv mafije je veoma važan za Kosovo, posebno što ima mnoga lica, uglavnom su to bivši komandnati i veterani UČK (OVK, Oslobodilačka vojska Kosova), ali i njihovi bliski rođaci, prijatelji i partijske kolege koji, kako se kaže u narodu, “nisu imali ni gaće”, a posle rata su raznim malverzacijama, zloupotrebom službenog položaja i i pljačkom stekli milionska bogastva. To bi trebalo da se konfiskuje, što je i zahtev (i želja) svih građana Kosova, kojima je ubijena nada i ne vide perspektivu, budući da je Kosovo u kandžama mafije.
Javna je tajna da je na Kosovu, od završetka rata (juna 1999), nastalo nekoliko mafijaških grupa koje su se – u saradnji sa visokim državnim zvaničnicima – munjevito obogatili. U početku su uzurpirali razne objekte, kupovali za male pare društvena preduzeća, zemljište, a danas drže i monopol nad naftom i duvanom, grade stambene blokove, restorane, hotele i kafiće bez dozvole i prateće dokumentacije, dobijaju poslove preko nameštenih tendera. Za sve te poslove postajala je cena: za predstavnike vlasti na centralnom u lokalnom nivou: za tendere su dobijali od 10-30 posto vrednosti od ukupne sume, za zaposlenje u državnim ili javnim preduzećima (uključujući prosvetu i zdravstvo) od 3.000 do 10.000 evra. Cenovnik postoji i za upis ili polaganje ispita na fakultetima, za izdavanje diploma, dobijanje doktorata, i za razne lekarske usluge.
Dosadašnji rezultati u borbi protiv korupcije i kriminala bili su veoma slabi, najviše zbog sprege mafije, zvaničnika vlasti i pravosudnih organa. Najveća akcija izvedena je pre par meseci kada je zbog malverzacija i zloupotrebe službenog položaja, uhapšena grupa od oko 50 ljudi čiji je vođa bio bivši komandant glavnog štaba UČK, ministar odbrane u prelaznoj vladi Kosova i dugogodišnji poslanik iz redova Demokratske Partije Kosova (PDK) Azem Sylja. Njima se stavlja na teret (optuženi su) nezakonita kupoprodaja društevnog zemljišta od Srba sa niskom cenom, čime su oštetili državu za oko 30 miliona evra.
U međuvremenu je otkriven i takozvani “Štab Pronto 2” čiji je vođa bio šef poslaničke grupe PDK u Skupštini Kosova, Adem Grabovci. Na osnovu prisluškivanja njegovih telefonskih razgovora od strane EULEXa, (tokom 2011. godine) čije razgovore u tonskoj i tekstualnoj formi su objavili kosovski mediji na Kosovu, javnost se šokirala njegovim rečnikom u tim razgovorima sa raznim funkcionerima, uključujući i tadašnjeg premijera (i sadašnjeg predsednika) Kosova Hašima Thačija i predsednika Skupštine Kadri Veselija. U tim razgovorima se otkriva kako su zapošljavani i dobijali rukovodeće položaje po javnim preduzećima rođaci, prijatelji, članovi stranke bez obzira na uslove konkursa, kvalifikacije i sposobnosti. Građani Kosova, stranke opozicije i pripadnici NVO ovakve postupke su nazivali zločinom i organizovanim kriminalom od strane ljudi na vlasti koji su uzurpirali celo Kosovo. Protiv pomenutog šefa tužilaštvo je podigao optužnicu, ali građani sumnjaju da će on biti osuđivan, budući da je i tužilaštvo i sudstvo pod kontrolom stranke na vlasti (PDK).
Italija kao dobar primjer za borbu protiv mafije
Da li Italija može da bude primer i zemlaj od koje Kosovo treba da uči kako da mafiji zada jake udarce. Italijani taj zakon primenjuju 20 godina i do sada je zapljenjeno oko 23 hiljade nekretnina i gotovo tri hiljada preduzeća. Na primer, jedna obična zgrada u centru Rima do pre nekoliko godina je bila javna kuća u kojoj su se mafijaši i političari sretali kao mušterije i makroi. U njoj je sada sedište nevladine organizacije. “Ovo je pripadalo jednom od bosova napuljske mafije, Kamore. Javna kuća koja je na samo nekoliko metara od policijske stanice. Kada je bos zatvoren, imovina mu je zapljenjena. Nacionalna nevladina organizacija Libera bavi se raspodelom zapljenjene imovine od mafijaša. Oduzimanje od kriminalaca je dobra lekcija da im se pokaže da na kraju ostaju bez svega”, kazala za medije Tatjana Ganone, iz NVO “Libera”.
Članovi državne organizacije “Antimafija” kažu da se prljav novac sve češće ubacuje u legalne tokove, i da ga je sve teže otkriti. “Nekada su kupovali kuće i prodavnice, sada mafije pokušavaju ući u zdrava poduzeća, koja nemaju veze s kriminalom i pokušavaju se prikriti u tom ‘zdravom’ sistemu, kao što je turizam ili građevinska poduzeća, i izuzetno nastoje zadržati privid legalnosti”, kaže Ricardo Gvido iz “Antimafije”. Zato jednu od najbitnijih uloga u borbi protiv mafije ima financijska policija. Kažu, uspeh je zatvoriti bosa ili šefa, ali je najbolje uhvatiti njegovog knjigovođu!
Ipak, i pored ogromne želje i zahteva kosovskog društva da se suzbije korupcija i organizovani kriminal, državni zvaničnici i institucije, pre svega sudstvo, tužilaštvo i policija, nisi voljni (ni spremni) da ozbiljno krenu u tu bitku. I sami građani nemaju hrabrosti da prijave takve slučajeve, jer su izgubili poverenje u institucije sistema.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
