Prije tri godine Kosovo je od Evropske komisije dobilo upute da treba da ispuni dva uvjeta kako bi dobilo viznu liberalizaciju. Evropska komisija je 2016. godina u maju tražila da Kosovo potpiše sporazum o ratifikaciji granice između Crne Gore i Kosova, te da, kao drugi uvjet, napreduje u oblasti borbe protiv korupcije i organiziranog kriminala.
Tri godina kasnije, Kosovo još uvijek nema viznu liberalizaciju.
Demuš Šuša, izvršni direktor iz Evropskog instituta za politiku, za rubriku Zašto Radija Slobodna Evropa kaže da je glavni razlog što zemlje članice nisu dale zeleno svjetlo za viznu liberalizaciju to što Kosovo za ove tri godine nije imalo nijedan slučaj u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala koji je uspješno završen u okviru jednog sudskog procesa.
„Kosovo je ispunilo prvi uslov, tj. usvojilo je sporazum o ratifikaciji granice između Crne Gore i Kosova, ali nijedan slučaj kad je reč o borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala nije uspešno završen“, kazao je Šuša i dodao da je Evropska komisija, uprkos tome, u julu prošle godine navela da je Kosovo ispunilo sve uvjete.
„Posle ovoga Evropski parlament je u septembru 2018. godine također rekao da je Kosovo ispunilo sve uslove i da treba nastaviti dalje sa zakonodavnim postupkom u evropskim institucijama, odnosno usvajanje uredbe koja bi dozvolila građanima Kosova, koji imaju kosovski pasoš, da se mogu slobodno kretati u okviru Schengen zone.“
U septembru 2018. godine uslijedila je blokada, kako kaže Šuša, u okviru evropskih institucija, kada se Vijeće Evrope nije složilo s procjenom Evropske komisije i parlamenta.
„Dakle 27 ministara unutrašnjih poslova zemalja članica EU ne dele isto mišljenje kao Evropska komisija ili Parlament, i to u okviru borbe visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala. Oni se nisu složili da je Kosovo napredovalo u ovoj oblasti. To je prvi odgovor na pitanje zašto Kosovo nije dobilo viznu liberalizaciju“, objasnio je Šuša.
Odgovor na pitanje zašto je usporen ovaj proces, Šuša vidi u stavovima zemalja koje su zabrinute zbog neriješenih slučajeva korupcije, s jedne strane, i generalno stava evropskih građana koji posljednjih godina sve više naginje ka antiimigrantskoj politici, ali i neraspoloženju prema potencijalnim novim članicama EU.
„Na osnovu čega mi možemo da zaključujemo jesu stavovi zemalja poput recimo Francuske koja je zvanično, čiji je ministar unutrašnjih poslova na pitanje jednog člana Senata Francuske odgovorio da Francuska ne podržava viznu liberalizaciju jer Kosovo nije napredovalo u ispunjenja uslova broj dva, odnosno borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Nemački ministar je rekao da podržava liberalizaciju, ali da veliki broj ministara nije za tu odluku jer tri godine nakon nema nijednog slučaja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.“
Kad se očekuje vizna liberalizacija
Pitanje vizne liberalizacije za Kosovo, prema riječima direktora EPIK-a, neće biti riješeno u 2019. godini. Kao prvi razlog navodi se konstituiranje prvo evropskih institucija, a onda i formiranje nove kosovske vlade, nakon raspuštanja Skupštine.
„Ono što znamo, što se tiče Evropske unije, ona je u procesu uspostave svojih institucija i očekuje se da će se to završiti do novembra 2019. godine i da ćemo imati novu Komisiju od 1. novembra. S druge strane, u Kosovu je 22. augusta raspuštena Skupština i očekuje se da će nekoliko dana nakon toga biti raspisani novi izbori. To znači da Kosovo neće imati novu vladu do kraja 2019. godine.“
Ono što u međuvremenu ostaje Kosovu kao obaveza, smatra Šuša, jeste da pravosuđe i javno tužilaštvo uvjeri da je zaista nezavisno.
„Da je nezavisno od politike i da se ne plaši da ima potrebnu nezavisnost da osudi korupciju visokog nivoa. Treba da kreira, da stvoru uslove koji bi ubedile zemlje članice da Kosovo stvarno napreduje u okviru borbe protiv korupcije.“
Šuša naglašava da bi već 2020. godine to moglo da se desi, te navodi još jedan važan element.
„Nova vlada na Kosovu treba da ima progresivan pristup normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji bi dozvolio jednu pozitivnu odluku Evropske unije o viznoj liberalizaciji ali i evropskih integracijama Kosova.“
Građani Kosova očekuju da će se liberalizacija desiti
Veliki broj državljana Kosova u prethodnim godinama zatražio je azil u zemljama Evropske unije. Podaci za 2018. godinu kažu da je 3.300 državljana Kosova željelo dobiti azil u nekoj o EU zemalja.
U nedostatku vizne liberalizacije, neki od građana Kosova napustili su zemlju na nezakonit način, kaše Šuša.
„Oni su i dalje otišli u EU, ali su to učinili nelegalno. To je vidljivo i na velikom broju tražilaca azila u zemljama EU. S druge strane, veliki broj građana Kosova putuje u zemlje EU putem radnih viza. Države poput Hrvatske, Njemačke ili drugih u potrazi za radnom snagom su olakšale uslove za dobivanje radne vize za njihove zemlje.“
Iako traže alternativne načine da putuju u EU, građani Kosova očekuju da će se vizna liberalizacija desiti, smatra Šuša.
„Posebno imajući na umu da je veliki broj dijaspore Kosova u zemljama EU, tako da i to utiče na veliku potrebu građana da putuju i da konačno i oni dobiju viznu liberalizaciju“, zaključuje.
