Srpski predstavnici već više od mjesec dana ne učestvuju u radu kosovskih institucija. Tim povodom u Prištini je održana debata pod nazivom “Bojkot srpske zajednice: Dijalog ili tenzije”. Učesnici su se saglasili da bojkot institucija nije način za rješavanje otvorenih pitanja i da su male šanse da do tenzija dođe.
Za razliku od bojkota nakon proglašenja nezavisnosti kada su Srbi bojkotovali sve kosovske institucije, ovo što se sada dešava je djelimični bojkot srpskih predstavnika koji je rezultat nedostatka dijaloga Srba i Albanaca na Kosovu, smatra bivši ministar u kosovskoj vladi Saša Rašić.
“Bojkot nije ispravan, ni u kakvoj formi. Narod je izabrao političke predstavnike da ih predstavljaju. Paradoksalno je da svi insistiraju na dijalog između Srba i Albanaca i on se odvija u Briselu, ali ne postoji dijalog između Srba i Albanaca na Kosovu”, rekao je Rašić.
Prema njegovim riječima Srbi su kao razlog zamrzavanja učešća naveli jednu stvar, dok za povratak u institucije imaju novi uslov.
“Formalni razlog izlaska iz institucija je bio Zakon o Trepči, sada je malo kontradiktorno da sada nije uslov promena tog zakona ili stavljanje zakona van snage, već uslov je početak formiranja Zajednice srpski opština, što po meni to uopšte ne treba da bude uslov jer je to doogovoreno u Briselu i mora biti sprovedeno”, dodao je Rašić.
Srpska lista nije destruktivni faktor u kosovskim institucijama, ali njeni predstavnici moraju prestati sa potpisivanjem tajnih sporazuma sa vladom, poručuje analitičar Nexhmedin Spahiju i dodaje da ni Priština, a ni Beograd nisu iskreni sa Srbima na Kosovu.
“Svjedoci smo da Beograd svih ovih godina žrtvuje srpsku zajednicu na Kosovu za svoje političke interese. S druge strane, Priština na kosovske Srbe gleda kao na teret i da nas Međunarodna zajednica primorava da se bavimo njima, da im dajemo ustupke, ali i da učinimo sve da im ne ispunimo sve te zahtjeve koji su opasni po budućnost naše zemlje. Sve je to pogrešno, srpska zajednica mora biti most između Prištine i Beograda“, rekao je Spahiju.
Problem srpskog bojkota treba tražiti u političkim nesuglasicama Prištine i Beograda i u tome koga predstavljaju Srbi u institucijama – kosovske Srbe ili Beograd.
“Srbija nerijetko koristi srpski faktor na Kosovu uz jednu veoma destruktivnu poziciju koja je u suprotnosti sa normalizacijom i institucionalnim životom na Kosovu, ponašajući se tako da ako se traži neko rešenje za političku situaciju na Kosovu onda je neizbježni faktor Srbija i njen pokušaj da bude centar zapadnog Balkana“, izjavio je Avni Mazreku, profesor Evropskog prava.
Bojkot Srpske liste može izazvati tenzije na sjeveru Kosova gde je situacija krhka, smatra ekspert za bezbjednost Rifat Marmulaku.
“Ne možemo isključiti ponavljanje protesta i barikada. Situacija takođe može eskalirati i u drugim oblicima. S druge strane, učešće Srpske liste u kosovskim institucijama doprinosi normalizaciji odnosa i povjerenju Srba u institucije. Mislim da je dijalog jedina opcija za poboljšanje kvaliteta života građana i on nema alternativu“, dodaje Marmulaku.
Srbi su bojkot centralnih institucija započeli 9. oktobra nakon usvajanja Zakona o Trepči. Ovo je inače četvrti bojkot u poslednjih 17.godina. Debatu o bojkotu organizovao je prištinski centar za istraživanje bezbjednosnih politika.
