“U procesu briselskog dijaloga, kosovski Srbi su trebali biti najveći dobitnici, a budući da niko nije puno dobio, oni su tu najveći gubitnici”, ocenjuje Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
Veber navodi da je od početka politički dijalog shvatio kao šansu, odnosno da će to biti proces koji će kosovskim Srbima omogućiti da slobodno, autentično razviju svoj glas, što se, ocenjuje, nije dogodilo.
“Ja sam taj politički dijalog od početka shvatio u pozitivnom smislu, kao šansu da to bude jedan proces u kome će se kosovski Srbi, ne samo sa severa, osloboditi života u nekoj zoni sumraka, u nekom međuprostoru u nekom državnom, institucialnom, pravnom smislu, a koji će im u isto vreme omogućiti da budu svoji na svome, da mogu imati slobodan prostor da razvijaju autentično svoj glas. Do toga, nažalost, uopšte nije došlo.
Po meni, u ovom procesu, pregovorima, odnosno ovom političkom dijalogu, kosovski Srbi su trebali biti najveći dobitnici, a mislim da, pošto niko nije puno dobio, kosovski Srbi po meni su najveći gubitnici u tom procesu. Biće bitno da se razvije slobodni prostor da kosovskim Srbima bude omogućeno da imaju svoj glas u ovom procesu”, poručuje Veber.
Veber je učestvovao na dvodnevnom panelu “Kako civilizovati pregovore; Uloga civilnog društva u procesu dijaloga i normalizacije odnosa Kosova i Srbije” u Draču (Albanija) u okviru kojeg su analitičari, predstavnici nevladinog sektora i medija diskutovali o zastoju u dijalogu, postizanju normalizacije odnosa, uključivanju i efikasnom doprinosu civilnog sektora po ovom važnom pitanju.
Na ove i brojne druge teme vezane za dijalog Kosova i Srbije, osim Vebera, govorili su i Dušan Janjić predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose i Veton Suroi, publicista i analitičar.
Veber je nakon panela rekao da mora postojati neko mesto gde će se čuti i glas civilnog društva, napomenuvši da takav proces razmene ili prikupljanja mišljenja i ekspertiza civilnog društva postoji među važnim državama članica EU kao što su Nemačka ili Francuska, i istakavši da takav proces treba intenzivirati i u kosovskom slučaju.
Dušan Janjić, predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose kaže da nema prevelikog prostora za uključivanje srpskog civilnog sektora u proces dijaloga, jer generalno čitava srpska zajednica nije uključena.
Bilo bi dobro za srpsku zajednicu, pa da kažemo i za interese Srbije, kada bi što više aktera, Srba sa Kosova bilo uključeno, dakle i civilni sektor, smatra Janjić.
Napominje da se i na ovom panelu moglo videti da postoje dileme koje uvek prate civilni sektor u svakom važnom momentu – da li delovati, uz sve razlike, jednom zajedničkom akcijom ili aktivnostima, ili ići pojedinačno, pokrivati razne sektore.
“Ono što je pitanje u stvari, da li u ovom momentu njih iko treba. Kad kažem njih, mislim sve one Srbe koji su izvan tzv. integrisanih kanala. Jedini sada integrisani Srbi su oni koji sede u parlamentu, znači političari. I za sada ja ne vidim da iko pokazuje nervozu što Srpske liste nema u pregovorima ili što se ne komunicira sa onom strankom u kojoj su Rašić, Petrović itd. Dakle, to je to pitanje, da su Srbi u suštini marginalizovani i mislim da je to jako loše. Možete vi potpisati šta hoćete, ali ako ne obaveštavate ljude, a upravo zato postoji civilni sektor, da obaveštava da se o nečemu raspravlja, vi ne pripremate građane. Onda će doći do one situacije, koju smo gledali 2004. i 2008. pred proglašenje nezavisnosti. I to KFOR ubeđuje ljude da ne treba da se boje. Pa nema razloga da se boje ako ih uključite” – istiće Janjić.
Janjić poručuje međunarodnoj zajednici da treba da promeni svoj odnos i ponaša se prema civilnom društvu onako kako ih obavezuju zakonodavstva njihovih zemalja, kako se tamo ponašaju, pa i na ovim prostorima.
“Nezamislivo je da bi neko u Slovačkoj mogao da se ponaša ovako prema civilnom sektoru kako se ponašaju prema civilnom sektoru pripadnika srpske zajednice. Dakle, uključite ih što pre, konsultujte se neformalno, neće vam zbog toga pasti kapa s glave, ni Srpskoj listi, ni Vučiću, ni Tačiju, nikome… Pogotovo što zaista mogli ste da čujete korisnih ideja o bezbednosti, ekologiji… sve su to teme briselskog dijaloga”, poručuje Janjić.
Organizator dvodnevne radionice je Kosovska fondacija za otvoreno društvo.
