Legendarni srpski teniser Slobodan Boba Živojinović prisjetio se zanimljivih momenata iz svoje igrače karijere od prije 30 i više godina.
Nedavno se navršilo tri decenije od njegovog egzibicionog meča sa Borisom Bekerom na beogradskoj „Marakani“, koji je Boba dobio.
„30 godina?“, u nevjerici je počeo Živojinović priču u emisiji „Vice“ na televiziji „O2“.
„Iz više razloga će mi taj meč ostati u trajnom sjećanju. Prvi put se takva egzibicija igrala na ovim prostorima. Beker i ja smo bili dubl partneri i prijatelji i bilo mi je zadovoljstvo što mogu da ga ugostim. Sve to je bila moja ideja, jer sam želio da naša publika ima privilegiju da vidi takvu zvijezdu kakva je bio Beker“.
Boba je tada pokazao zavidne menadžerske sposobnosti, jer je bilo teško organizovati takav meč. Za početak, nije bilo gdje da se kupi teniski tepih.
„Ja sam otišao u Sintelon, a oni me pitali kako se to pravi“, uz osmjeh je pričao Boba i nastavio:
„Takođe, vrlo je teško bilo napraviti konstrukciju terena 38×20 metara“.
U vreme kada je Boba počinjao, tenis ovde nije bio popularan, o čemu svjedoči jedna njegova anegdota,
„Profesor fizičkoj vaspitanja me spazio i rekao da treba da se bavim boksom ili nekim borilačkim vještinama. A ja već bio juniorski državni prvak u tenisu.
Kada sam mu rekao čime se bavim, prokomentarisao je: Ode ti u ped“…
Živojinović sa ponosom ističe da je iz radničke porodice i da je kao takav uspio da podigne popularnost tenisa u tadašnjoj Jugoslaviji.
„U Beogradu nikad nisam izgubio meč! Ponosan sam na taj uspjeh“.
Kasnije su se pojavili Goran Prpić, Goran Ivanišević…
„Ivanišević mi je skupljao loptice 1985. protiv Australije“.
Upitan da li bi, da se hrani kao Novak Đoković, dogurao dalje od 19. mjesta na ATP listi, Boba je kao iz topa odgovorio:
„Apsolutno da. Ja pojedem pola jagnjeta i izađem na teren“.
Prisjetio se i antologijske scene sa Australijan opena 1985, kada je tokom meča sa Džonom Mekinroom jeo sendvič.
„Mekinro je vrlo inteligentan sportista… Nema šanse da u tako dugim mečevima koji traju satima teniser sve vrijeme bude koncentrisan. Kada je Mekinro osjetio da sam počeo da vladam, htio je da me ohladi. Ja sam to shvatio. Otišao je do sudije da protestuje, a ja, kao neko ko je odrastao na novobeogradskom asfaltu, nisam htio da budem dio te predstave. Otišao sam sa terena, uzeo sendvič, a neki Australijanac je htio da mi da šampanjac. Fascinantno je kakav sam aplauz i energiju s tribina dobio. Mekinro se našao u čudu“.
I to nije bio kraj priče.
„Kad smo se vratili na teren, rekao mi je: ‘Platićeš mi za ovo“.
Boba je imao spreman odgovor.
„Onda ja odem kod sudije da kažem da mi prijeti. I to je bio kraj, pa se peti set završio 6:0. Poslednji ritern mu je otišao preko stadiona. Posle meča nije otišao na konferenciju, pa je kažnjen sa tri mjeseca zabrane igranja“
Živojinović je pričao kako je imao dobar odnos s Ivanom Lendlom.
„Lendl i Mekinro su se borili za prvo mesto na ATP listi. Ko ode dalje na tom turniru biće prvi. Pred moj meč sa Mekinroom, pitam Lendla šta dobijem ako ga pobijedim. On mi odgovori: Šta god hoćeš“.
Boba je pobjedio i poželio u to vrijeme novi sportski mercedes 190 AMG.
„Onda sam promjenio odluku. Ivan je uzgajao njemačke vučjake, pa sam mu tražio jedno štene. Sutradan mi je stiglo“.
Najteži momenat u karijeri predstavljalo mu je izgubljeno polufinale Vimbldona 1986, upravo od Lendla.
„U petom setu sam imao brejk loptu. Linijski sudija je donio odluku u moju korist, a glavni je preinačio. Jasno je da su sudije imale zadatak da u finalu tog jubilarnog 100. Vimbldona ne bude Boba sa Bekerom nego Lendl“
I na kraju, Slobodan Živojinović je izabrao najbolje tenisere svih vremena:
„Apsolutno Nole, Mekinro, Lejver iz stare garde, Konors jer i dan-danas drži rekorde, Sampras i Agasi, a ima mjesta i za Bekera“.
