Prenosi se od Amra b. Šuajba, koji prenosi od svoga oca, a ovaj od svoga djeda da je rekao: ”Bio je čovjek koga su zvali Mersed b. Ebi- Mersed el-Ganevijj, a koji je sprovodio zarobljenike iz Mekke u Medinu. U Mekki je živjela prostitutka po imenu Anak, koja mu je u predislamskom periodu bila prijateljica. Obećao je da će sprovesti jednog zarobljenika i zastao je, u noći obasjanom mjesečinom, pod jednim zidom. Došla je Anak i, ugledavši nešto u sjenci zida, primakla se. Poznavši ga, ona upita:
– Mersed!?
– Mersed!
– Dobro došao, a da večeras kod nas prenoćiš? – upita.
– Anak, Allah je zabranio blud. – reče on.
Ona tada reče: ”O ljudi, ovaj čovjek vam odvodi zarobljenika!”
Mersed dalje priča pa kaže: ”Njih osam je krenulo za mnom. Ja sam ušao u jedan vrt i tamo se sklonio u jednoj pećini. Oni su me slijedili, sve dok mi nisu stali iznad glave. Zatim su učinili malu nuždu, i to tako blizu od mene da je padala po mojoj glavi. Ali, Allah je učinio da me nisu vidjeli. Vratio sam se i poveo zarobljenika, bio ja jako težak. Doveo sam ga u Medinu, i otišao sam do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te mu rekoh: ’Allahov Poslaniče, da li da oženim Anak?’ Pitanje sam ponovio dva puta, ali mi Poslanik ništa ne odgovori… Sve dok nije objavljen kur’anski ajet:
”Bludnik ne treba da se oženi osim bludnicom.”
Tada mi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ’Mersede, bludnice i mnogoboškinje može oženiti samo bludnik. Ne ženi je!’” (Et-Tirmizi, Et-Tefsir, (3177); Nesai, En-Nikah, (66-67); Ebu-Davud, En-Nikah, (2037). Et-Tirmizi kaže: Ovaj hadis je hasen-garib, poznat nam je samo iz ove predaje. El-Albani ga smatra hasen-hadisom.