Ambasador Norveške u Beogradu Arne Sanes Bjornstad izjavio je da će Oslo podržati svaki sporazum Srbije i Kosova koji će obezbediti stabilnost u regionu i poštovanje ljudskih prava. „Na stranama je da se dogovore, podržaćemo svaki dogovor Srbije i Kosova koji osigurava poštovanje ljudskih prava i dobar je za stabilnost u regionu,“ rekao je Bjornstad u intervjuu agenciji Beta.
Upitan da prokomentariše medijske navode da će Srbija i Kosovo u junu potpisati sporazum koji predviđa promenu granice, Bjornstad je rekao da sumnja „u tačnost te priče“.
„Bio bih veoma iznenađen kada bi Srbija i Kosovo postigli dogovor u junu, mnogo je prepreka na putu. Sačekajmo da vidimo šta će se dogovoriti na kraju,“ rekao je norveški ambasador.
On je kazao i da kosovske vlasti treba odmah da ukinu takse od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine i da se pridržavaju odredaba Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini – CEFTA.
„Nije trebalo ni da ih uvode,“ dodao je Bjornstad.
On je kazao da će Ambasada Norveške, kao kontaktna ambasada NATO u Beogradu u 2019. godini, pokušati da poboljša informisanost o NATO u Srbiji i da utiče na bolju saradnju dve strane.
„To će biti izazovno, glavni cilj je da se uspostave linije komunikacije koje će olakšati poboljšanje saradnje dve strane. Svakako ćemo raditi na poboljšanju saradnje i znanja o NATO u Srbiji,“ rekao je.
Ocenio je da je važno gledati napred, a ne u prošlost, i da treba imati u vidu koje su mogućnosti i kakve koristi Srbija može imati od saradnje sa NATO.
„NATO čine tehnološki najnaprednije zemlje sveta, najbogatije zemlje sveta, većina suseda Srbija je u toj alijansi. Ne govorim o članstvu, već samo o saradnji. I za NATO i za Srbiju je važno da imaju dobru saradnju, ali naročito za Srbiju,“ naveo je Bjornstad.
On je dodao da je većina članica EU u NATO i da Srbija približavanjem Uniji automatski unapređuje saradnju sa zemljama NATO, jer je to deo procesa evropskih integracija.
Kad je reč o reformama u oblasti vladavine prava, Bjornstad je kazao da Srbija mora da učini više, da postoje važne reforme koje se sprovode, ali da implementacija treba da bude brža.
Ocenio je da politička kultura predstavlja najveći problem u Srbiji koji izgradnja institucija i usvajanje zakona ne mogu da nadomeste.
„Institucije moraju da budu izgrađene i ojačane, zakoni moraju da se usvajaju, ali najveći izazov za Srbiju je promena načina razmišljanja,“ rekao je Bjornstad.
Naveo je da je, između ostalog, reč o odnosu prema korupciji, prema načinima sticanja i zadržavanja političke moći, i o tome kako se utiče na donošenje odluka.
„Srbija tu treba dosta da menja. Imam utisak da ide u dobrom pravcu, ali dug je put pred njom,“ kazao je ambasador Norveške.
On je dodao da jedan od izazova za Srbiju predstavlja i to što je previše fokusirana na prošlost i na probleme, a ne na mogućnosti i potencijale.
„Veoma je teško stići negde ako ne znate gde želite da idete. Morate da znate gde ste, ali i gde želite da idete. Ako želite da Srbija bude deo severozapadne Evrope, kluba bogatih zemalja, onda se treba ponašati na određen način,“ naveo je Bjornstad.
On je ocenio da su odnosi Srbije i Norveške veoma dobri i da se poboljšavaju iz godine u godinu.
„Odnosi su veoma dobri, veoma su dobri dugo vremena, mislim da se poboljšavaju svake godine, ali još ima prostora za napredak. Jedna od stvari na kojoj radimo je da proširimo političku saradnju na nova polja, da uspostavimo onaj nivo konsultacija i saradnje koji imamo s najbližim partnerima u Evropi,“ rekao je norveški ambasador.
Naveo je da ima još stvari koje Srbija treba da uradi da bi privukla investitore i dodao da brojne norveške kompanije čekaju napredak Srbije na putu ka EU.
Govoreći o programima podrške Srbiji, ambasador Norveške je kazao da se najvažniji projekat ove godine odnosi na stvaranje radnih mesta i obezbeđenje osnovnih socijalnih usluga u siromašnim opštinama.
Naveo je da će biti nastavljna saradnja sa srpskom policijom, kao i aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, usmerene na borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza, ali pre svega na zaštitu radnika u sivoj zoni.
„Znamo da Srbija treba da poboljša sajber bezbednost. Ponudili smo Srbiji pomoć i u toj oblasti, nadamo se da će to početi ove godine, zavisiće od želja srpske vlade,“ dodao je Bjornstad.