Tokom 2019. godine, poreski obveznici sa Kosova su preko Ministarstva za evropske integracije iskeširali 168.000 evra marketinškoj kompaniji sa sedištem u Parizu – „Majorelle PR & Events“.
Kako se navodi u dokumentima do kojih je BIRN došao, kompanija je, između ostalog, imala zadatak da oblikuje evropsko mišljenje u korist onoga što je opisano kao „položaj Kosova“ – podrška „teritorijalnoj promeni“ kao sredstvu za postizanje mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije.
Ugovor sa kompanijom „Majorelle“ je 2018. godine potpisala i o njemu pregovarala Durata Hodža (Dhurata Hoxha), ministarka evropskih integracija iz redova PDK u vladi koalicije PAN – koju je predvodio Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj). Ovaj ugovor je potom, marta 2019. godine produžen.
Jedan od retkih opipljivih rezultata dobijenih u zamenu za 168.000 evra bio je nejasan izveštaj na pet stranica napisan na lošem engleskom koji je ova kompanija 20. septembra 2019. godine, poslala Ćendrimu Gašiju (Qendrim Gashi), kosovskom ambasadoru u Francuskoj.
U izveštaju se navodi: „Ponovno pokretanje razgovora o postizanju mira usmerava se brzo ka promeni teritorijalnih granica i na sto stavlja debatu/tabu temu o mogućem ponovnom prekrajanju granica na mapi Balkana…“
U izveštaju se takođe napominje da to što se tema granica na Balkanu vraća na pregovarački sto „izaziva iznenađenje, strah, zabrinutost zbog obnavljanja rata na Balkanu“, dodajući da: „Francuski mediji i političari često ovo pitanje pogrešno shvataju i pogrešno tumače, u njemu videvši moguće ponovno otvaranje Pandorine kutije i veliki rizik od postizanja ’domino efekta’ u regionu“.
Iz izveštaja kompanije jasno se uočava da je promena granica bila na agendi kojoj je stremio njen klijent sa Kosova, kao i to da ovi pokušaji nisu bili dovoljni.
„Stav Kosova, koji pokazuje kako bi teritorijalna promena, naprotiv, mogla da dovede do smirivanja odnosa i kako ona može da bude put ka ponovnom uspostavljanju dijaloga sa Srbijom, nije naišao na razumevanje“, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se zaključuje da se, uprkos američkoj podršci i smanjenju tabua koji je pratio ovu temu u Evropi, prozor za postizanje dogovora između Kosova i Srbije na osnovu promene granica – koji je imao potencijal u 2018. i 2019. godini – zatvara. Kako „Majorelle“ kompanija navodi, to se može pripisati „unutrašnjem neslaganju i protivljenju miru, nedostatku podrške sa obe strane…“
Rad PDK-a
Pojam razmene teritorija predložio je predsednik Kosova, Hašim Tači (Hashim Thaci), koji je javno podržao ovu ideju na Evropskom forumu održanom 2018. godine u Alpbahu u Austriji, gde je učestvovao u diskusiji sa kolegama sa Zapadnog Balkana. Kada ga je moderator upitao da li je spreman da deo teritorije Kosova da u zamenu za postizanje konačnog sporazuma sa Srbijom, Tači je neslovno odgovorio: „Da, zalažem se za korekciju granica“.
Ramuš Haradinaj, premijer prenaduvane koalicione vlade PAN, nije se složio sa Tačijem, kategorički se protiveći promeni granica.
Međutim, sada se čini da on možda nije bio svestan da je ministarstvo koje je u njegovoj vladi vodila PDK imalo ugovor o lobiranju za „položaj Kosova“ – u korist mirovnog sporazuma zasnovanog na promeni granica.
Durata Hodža, ministarka koja je sklopila ugovor sa kompanijom „Majorelle“, bivša je Tačijeva savetnica i ugledni član PDK-a, stranke koju je Tači osnovao i vodio dok nije preuzeo funkciju predsednika u aprilu 2016. godine.
Hodža je u sredu izjavila za BIRN da je „cilj ugovora bio da lobira za viznu liberalizaciju, ali nikada nisam pogledala izveštaje koje je [Majorelle] poslala. Ne znam šta su napisali u izveštajima, to je bio posao sekretara [ministarstva] i rukovodioca realizacije ugovora“.
Na pitanje ko je bio rukovodilac realizacije ugovora, Hodža je odgovorila: „Ima toliko ugovora u tom ministarstvu, ne znam ko je nadgledao ovaj“.
Priča o dva sekretara
Međutim, sudeći na osnovu prepiske u koju je BIRN imao uvid, uključujući tri pisma dvojici različitih sekretara, to nije bio običan ugovor. Hodža je vršila veliki pritisak da potpiše ugovor isključivo sa „Majorelle PR & Events“.
U pismu od 10. maja 2018. godine, ministarka Hodža je zatražila od Demuša Šaše (Demush Shasha), tadašnjeg generalnog sekretara ministarstva, da pokrene postupke za potpisivanje ugovora bez konkursa sa „Majorelle PR & Events“ – bez raspisivanja konkursa iako to Zakon o javnim nabavkama nalaže.
Hodža je tvrdila da bi ovaj ugovor o lobiranju trebalo da reši tri prepreke koje Kosovu stoje na putu ka evropskoj integraciji: nepriznavanje od strane pet država članica EU (Kipar, Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka), kampanja Srbije protiv priznavanja Kosova i potkopavanje kosovskog plana izgradnje države od strane Rusije.
Šaša je zatim pitao Hodžu koje okolnosti mogu da opravdaju to što je ministarstvo zaobišlo postupak javnih nabavki i tvrdio je da sklapanje ugovora na ovaj način krši „principe koji osiguravaju kvalitet, transparentnost i konkurenciju“. U pismu od 29. maja 2018. godine, ministarka Hodža je odgovorila da su „okolnosti vanredne“.
„U mojoj svakodnevnoj koordinaciji sa predsednikom [Hašimom Tačijem], premijerom [Ramušem Haradinajem], predsednikom parlamenta [Kadrijem Veseljijem] i ministrom spoljnih poslova [Bedžetom Pacolijem], složili smo se da moramo da preduzmemo hitne korake za lobiranje i isticanje vitalnog interesa koji Republika Kosovo ima za donosioce odluka u Francuskoj i Evropskoj uniji“, navodi se u Hodžinom odgovoru Šaši.
Šaša je u sredu rekao za BIRN da su u ministarstvu razgovori o ugovoru počeli još 2017. godine. „Mogao sam da vidim da je Durata [Hodža] bila pod nečijim pritiskom da potpiše ovaj ugovor, jer je insistirala da ga potpiše konkretno sa ovom kompanijom“, rekao je on.
Šaša je dodao da je istraživao „Majorelle PR & Events“ i da nije otkrio da su naročito poznata imena iz sveta evropske diplomatije povezana sa ovom kompanijom.
„Delovalo mi je sumnjivo, delom i zato što je ministarka tražila da potpišem ovaj ugovor bez pridržavanja Zakona o javnim nabavkama“, rekao je Šaša. „Kao sekretar, ja sam bio taj koji je morao da potpiše ove ugovore, ali nisam hteo da stavljam svoje ime na nešto što mi je izgledalo sumnjičavo“.
Šaša je u izjavi za BIRN rekao da je pisao Agenciji za borbu protiv korupcije o tome da li je procedura dozvoljena. Rekao je i da je pisao i Safetu Hodži (Safet Hoxha), šefu Regulatorne komisije za javne nabavke (RKJN), koji je sada sudija Ustavnog suda.
„Safet Hodža se sastao sa ministarkom“, rekao je Šaša. „Oboje su me pozvali na sastanak pokušavajući da me ubede da potpišem ovaj ugovor, jer je ’sve bilo u redu sa njim’. Međutim, napustio sam sastanak i dalje neubeđen u to“.
U razgovoru za BIRN, Safet Hodža nije demantovao da se taj sastanak održao i potvrdio je da su RKJN i Demuš Šaša imali prepisku u vezi sa ovim pitanjem.
Šaša je u izjavi za BIRN rekao da je odbio da potpiše i ugovor sa „Majorelle“ kompanijom, kao i još jedan ugovor koji je opisao kao „sumnjiv“ a kojim bi se ministarstvo obavezalo da isplaćuje velike iznose novca za najam zgrade. „Mesec dana kasnije, odlučio sam da podnesem ostavku na tu funkciju“, rekao je on.
Nekoliko meseci kasnije, Šašu je na funkciji generalnog sekretara u ministarstvu zamenio Kuštrim Cukaj (Kushtrim Cukaj), zet Hajredina Kucija, bivšeg ministra pravde iz redova PDK-a, i brata Fisnika Cukaja, koji je navodno bio poslovni partner lidera PDK-a, Kadrija Veseljija.
U maju 2020. godine, Cukaja je razrešila Disciplinska komisija za nadgledanje visokih državnih funkcija u okviru kosovske vlade. U odluci vlade o Cukajevom razrešenju, kao jedno od vidova kršenja dužnosti bivšeg generalnog sekretara, navodi se nedostatak nadzora ugovora koje je ministarstvo potpisalo pod vođstvom Durate Hodže.
U odluci se takođe navodi da ugovor potpisan sa „Majorelle“ kompanijom krši Zakon o javnim nabavkama, da pružene usluge ne odgovaraju uslugama koje su plaćene i da nije jasno na koji način je „Majorelle“ doprinela integraciji Kosova u EU.
Haki Abazi, zamenik premijera u kosovskoj vladi, koji je bio na čelu Disciplinske komisije koja je razrešila Cukaja, rekao je za BIRN da neodgovornost bivšeg generalnog sekretara „ne može biti opravdana“.
„Ova teška povreda dužnosti je krivično delo protiv javnog interesa“, rekao je Abazi. „Žalosno je što se ovo dogodilo i što tužilaštvo nije uspelo da zaštiti javni interes. Zvaničnici i političari tretirali su državu kao svoju privatnu svojinu“.
Na pitanje BIRN-a da li je svestan da „Majorelle PR & Events“ promoviše ideju teritorijalnih korekcija, Cukaj je odgovorio da nije u poziciji da komentariše jer je otpušten sa posla – i da planira da uloži žalbu na ovu odluku.
Durata Hodža je tvrdila da je „zabrinjavajuće ako [Majorelle PR & Events] lobira za promenu granica, ali mene niko nije obavestio o tome. Ko god da je upravljao ovim ugovorom, trebalo je da me o tome obavesti jer se ja nisam bavila time“.
BIRN je uputio pitanje Kadriju Veseliju, lideru PDK-a, preko portparola stranke Avnija Biticija (Avni Bytyci), o tome da li je bio upoznat sa tim da je ministarka iz njegove stranke unajmila kompaniju da lobira za korekciju granica. Veselji nije bio dostupan za komentar.
Pitanja su takođe poslata Ramušu Haradinaju, tadašnjem premijeru, preko Ljuljzima Ljecija (Lulzim Leci), službenika za odnose sa javnošću u AAK. Haradinaj nije bio dostupan za komentar.
BIRN je pitao Ćendrima Gašija, kosovskog ambasadora u Francuskoj, da li je „Majorelle PR & Events“ zaista bila inicijator članaka u francuskim novinama koji su podržavali promenu granica na Kosovu i da li je kosovska ambasada u Parizu videla te članke ili da li je bila svedok sastanaka na kojima se lobirala promena granica.
Kosovska ambasada u Francuskoj rekla je u izjavi za BIRN da bi ta pitanja trebalo da uputi Ministarstvu za evropske integracije, jer je to ministarstvo potpisalo ugovor. „Kategorički“ je demantovala da se kosovska ambasada u Francuskoj pridružila bilo kojem lobiranju koje podržava ideju o promeni granica.
BIRN je kontaktirao „Majorelle PR & Events“, ali do objavljivanja ove vesti odgovor nije stigao.
