Mlađe generacije uništavaju koprivu i trude se da je iskorene iz dvorišta, dok stariji ljudi znaju da je ona preki lek za skoro sve bolesti
Kopriva (lat.urtica dioica) je samonikla biljka u narodu poznata i kao obična kopriva, pitoma kupina, pasja kopriva, žara, žegavica.
Rasprostranjena je u gotovo svim delovima sveta, a najčešće je nalazimo na zapuštenim i obraslim terenima. Prepoznatljiva je po svojim zelenim srcolikim listovima prekrivenima sitnim dlačicama koje žare (otuda i naziv žara). Lekoviti su svi njeni delovi – lišće, cvet, stabljika, koren i seme.
Danas koprivu, nažalost, mlađi naraštaji doživljavaju kao korov i nastoje da je pošto poto iskorene iz bašte ili voćnjaka. Ali, stariji o njoj imaju drugačije mišljenje – potvrdiće da je ona u prošlosti bila izuzetno cenjena te svakodnevno korišćena kao hrana, ali i lek.
Kopriva – kroz istoriju univerzalni lek
Prvi tragovi upotrebe ove biljke potiču još iz prvog veka, kada je korišćena kao lek protiv prehlade i opšte slabosti te kao snažno sredstvo za detoksikaciju organizma. Kroz istoriju, kopriva je korišćena kao izvrstan diuretik i laksativ te odlično sredstvo za lečenje oteklina, nepravilne menstruacije, krvarenja, upale pluća, astme, bolesti slezene, gangrenoznih rana te mnogih drugih obolenja.
U 17. veku poslužila je kao protuotrov kod uboda otrovnih životinja te za lečenje kamenaca i peska u bubrezima i mokraćnim kanalima, kožnih infekcija, bolova u zglobovima, gihta i išijasa. Poznata i široko primenjivana je stara ruska tradicija žarenja tela koprivom u svrhu jačanja cirkulacije i ublažavanja reumatskih tegoba.
Takođe, u Rusiji se kopriva tradicionalno koristi i za lečenje bolesti jetre i žuči. U engleskoj i nemačkoj fitoterapiji ona je cenjeno sredstvo za suzbijanje upala mokraćnih kanala i tegoba s prostatom. Zbog velike koncentracije železa u mnogim kulturama se od davnina upotrebljava za lečenje anemije i nedostatka energije.
Kopriva sadrži vlakna koja su vrlo slična onima iz konoplje i lana, zbog čega vekovima zauzima posebno mesto u tekstilnoj industriji. U mnogim zemljama domaćice su je koristile za čišćenje i pranje stakla, ogledala i posuđa tako što bi prljavu površinu izribale koprivom, isprale vodom i potom obrisale čistom krpom.
Riznica hranljivih nutrijenata
U ovoj široko rasprostranjenoj zeljastoj biljci kriju se mnogi dragoceni nutrijenti. Obiluje vitaminima C, A, K, B2.
Sadrži belančevine, masti, ugljikohidrate, flavonoide, tanin, klorofil, karoten, lecitin, fitosterol, acetilholin te pantotensku, mravlju, sirćetnu i silicijsku kiselinu. Koren koprive sadrži velike količine železa, stoga se tradicionalno koristi u lečenju anemije kao i protiv peruti u kosi, opadanja kose te za njeno jačanje.
Zbog visokog udela magnezijuma kopriva je odlično sredstvo za ublažavanje bolova i grčeva u mišićima, menstrualnih grčeva kao i opšte slabosti, umora i iscrpljenosti. Mineral silicijum je od velikog značaja za zdravlje kože, zbog čega je kopriva u fitoterapiji nezaobilazan lek za suzbijanje akni, ekcema, herpesa, lišajeva i gljivica. Zahvaljujući vitaminu K, pomaže u zaustavljanju krvarenja te se stoga preporučuje za regulisanje obilnih menstruacija kao i za zaustavljanje krvarenja iz nosa. Odlična je pomoć u lečenju hroničnih upala mokraćnog kanala jer u svom sastavu sadrži trijeslovine, tvari koje suzbijaju razvoj bakterija. Lecitin prisutan u koprivi ublažava bolne zglobove, pospešuje probavu te neguje i jača kosu. Pospešuje pamćenje i pomaže kod osetljivosti na vremenske promene.
Prirodni lek protiv anemije
Ova jednostavna biljka vekovima je poznati narodni lek za slabokrvnost i prevenciju anemije. Bogatstvo železa, najvažnijeg elementa u ljudskom organizmu, a kojeg telo samo ne proizvodi, razlog je zbog kojeg je kopriva bila neizostavan sastojak svake kućne apoteke. I danas se koristi kao prirodno sredstvo za poboljšanje krvi te bolju cirkulaciju. Bogata je i vitaminom C, koji prirodno podstiče bolju apsorpciju železa pa se pri njenoj upotrebi ne javljaju uobičajene nuspojave uzimanja dodatne terapije železom, kao što su mučnina, proliv i bolovi u želucu. Kopriva je ujedno i prirodni izvor energije i vitalnosti.
Pomoć u detoksikaciji organizma
Ova pomalo neugledna biljka izvrsna je pomoć u detoksikaciji organizma. Podstiče rad probavnog sistema, pospešuje izlučivanje tečnosti, čisti krv i mokraćne kanale. Kopriva pomaže u izlučivanju viška mokraćne kiseline iz tela, pa služi kao narodni lek za tegobe povezane s gihtom. Upravo stoga je snažna pomoć u ublažavanju tegoba povezanih s nakupljanjem i zadržavanjem toksina u organizmu te kao prirodna pomoć protiv parazita u telu.
Prirodni izbor za trudnice
Kopriva je biljka koju je preporučeno koristiti i u najosetljivijem delu ženinog života – trudnoći, kada se koristi u obliku čaja, dok se sveže ceđeni sok od koprive (iz sokovnika) ne preporučuje.
Budući da obiluje železom, prirodan je izbor za sprečavanje i lečenje trudničke anemije te podstiče cirkulaciju. Pomaže radu bubrega, ublažava stres, reguliše rad hormona i smiruje upale. Zahvaljujući magnezijumu, smanjuje grčeve u nogama i ublažava porođajne bolove te doprinosi smanjenju umora i malaksalosti.
Može pomoći kod hemeroida te sprečiti krvarenje nakon porođaja. Postiče stvaranje majčinog mleka. Čaj od koprive dobro je piti već od 2. tromesečja i u celom periodu dojenja. Pomaže i u obnovi kose te osigurava zdravu i čistu kožu.
Ostale poznate dobrobiti koprive:
jača imunitet; smiruje simptome reumatizma i artritisa; pomaže kod menstrualnih bolova i predmenstrualne nadutosti; snižava krvni pritisak i šećer u krvi; pomaže kod glavobolje i nesanice; ublažava bolesti disajnih puteva; eliminiše kožne probleme; suzbija infekcije urinarnog trakta; uništava crevne parazite; neguje i jača kosu; posdstiče laktaciju.
Pročišćava telo, upija štetna zračenja: Ako je unesete u kuću, ova biljka garantuje zdravlje!
Primena koprive
Redovnim konzumiranjem lekova od ove čudesne biljke možete prevenirati mnoge bolesti te ublažiti i pomoći pri lečenju i težih zdravstvenih tegoba. Stoga, uvedite u svoj dnevni ritual barem 1-2 šoljice čaja ili soka od koprive.Za lečenje težih obolenja jedna ili dve šoljice neće biti dovoljne. U tom slučaju svakodnevno konzumirajte litru do dve napitka.
Koprivu možete iskoristiti za pripremu čaja, soka, meda, likera, sirupa, tinkture ili njome obogatiti vaša omiljena jela.
Osnovni recept za čaj od koprive:
2 čajne kašike lišća koprive dobro oprati i sitno narezati te preliti s 250 ml ključale vode. Poklopiti i ostaviti oko pet minuta da odstoji. Nakon što čaj procedite, spreman je za konzumaciju.
Oblozi od koprive
Oblozi od koprive su vrlo korisni za ublažavanje reume i upala. Pripremaju se tako da se sveži listovi koprive preliju vrućom vodom, zatim se u tu tečnost uroni tkanina koja se potom omotava ili polaže na bolna mesta. Oblozi od sveže isceđenog soka koprive stavljaju se na oči za ublažavanje i smirivanje upale očiju. Poznata je i stoletna upotreba toplih obloga koprive u svrhu izvlačenja otrova iz organizma.
Kupka od koprive
Koristi se za ublažavanje tegoba kao što su grčevi, umor, gljivice na nogama i bolesti krvnog sistema. Oko 200 g koprive stavite u platnenu vrećicu (možete ju sašiti sami, od gaze). Potopite koprivu u vruću kupku i ostavite desetak minuta. Provedite u kupki barem 20 minuta. Za snažnije delovanje nakon korištenja kupke nemojte se tuširati. Primenjujte svakodnevno oko 4 meseca.
Sirup od koprive
Domaći sirup od koprive starinski je eliksir za jačanje krvi, bolji rad bubrega, prirodni napitak koji pomaže kod astme i alergija te kod problema s opadanjem kose. Ujedno, poznat je i kao napitak koji leči anemiju.
Sastojci: 200 g vrhova koprive; 4 limuna; 2 l vode; 1 kg meda
Priprema: U posudi pomešajte vodu, dobro oprane vrhove koprive i limun narezan na kolutove. Ostavite smesu da odstoji 24 sata. Nakon toga dodajte med i prokuvajte do vrenja. Ohladite, procedite, sipajte u tegle i ostavite na hladno. Domaći sirup ima rok trajanja od 6 meseci. Kod konzumacije razblažite vodom.
Tinktura od koprive
Tinktura od koprive koristi se za vanjsku i unutrašnju upotrebu. Prirodni lek za anemiju i snažan imunitet. Pomaže u suzbijanju urinarnih infekcija, kod viroze, gripe i prehlade.
Ublažava alergijske reakcije, naročito na polen. Saveznik je organizma u izbacivanju viška tečnosti te podstiče njegovo čišćenje i obnovu.
Kod spoljne primene, nekoliko kapi tinkture koprive utrljava se u vlasište, kako bi se ojačao koren i potaknuo rast kose.
Sastojci: 20 g suvog korena koprive; 100 ml alkohola (70%)
Priprema:
Koren koprive prelijte alkoholom, poklopite i ostavite da odstoji 14 dana (povremeno protresite).
Procijedite, ulijte u staklene boce i čuvajte na hladnom, tamnom mjestu.Primjena: Uzimajte po 20-30 kapi tinkture, razblažene s čašom vode, tri puta na dan. (Koristite li kupovnu tinkturu, poštujte navedeno doziranje).
Berba i čuvanje
Ova biljka je vrlo skromna, što se uzgoja tiče i podjednako uspeva na gotovo svim vrstama tla. Kao i sve druge samonikle biljke, bere se u čistoj prirodi, što dalje od ulice i zagađenih zona. Mladi listovi koprive, ubrani pre cvatanja su najukusniji za konzumaciju i najbolji su lek. Idealno vreme za berbu lista koprive je proleće (od marta do maja), pre cvatanja, a može se brati i u jesen pre formiranja semena. Prilikom berbe, obavezna je zaštita ruku rukavicama jer mravlja kiselina i histamin prisutni u lisnim dlačicama mogu nadražiti kožu te izazvati svrb, bol, crvenilo i oteklinu. Beru se sasvim mladi listovi, s vrha (10-15 cm od vrha) koji se termički obrađuju za trenutnu konzumaciju ili se suše za kasniju upotrebu.
Mnoge domaćice je nakon kratkog blanširanja zamrzavaju te koriste tokom zime kao zamenu za spanać ili blitvu. Ako želite da je osušite i koristiti cele godine, lišće koprive osušite u hladovini, na prozračnom mestu. Osušeno se posprema u papirnate ili platnene kutije ili vrećice. Koren se vadi u proleće i jesen. Nakon što se četkom dobro očisti od zemlje, suši se kao i lišće, u hladovini, na prozračnom mestu.
izvor zenskikutak.rs
