Bili smo izbeglice i bukvalno ništa nismo imali.
Živjeli u jednoj sobici, drugi grad, drugi ljudi. Bio mi je rođendan i ja pozovem drugaricu iz klupe na sok, kolače. Bile su neke napolitanke, sokić i to je bilo to. Ničeg više nismo imali.
Ali ja joj to i kažem, iskreno i htjela sam bar sa tim da je počastim. Sutradan u školi su me svi zezali jer im je ona rekla.
Jer im je ona rekla čime sam je počastila. Imala sam 9 god i to nikada nisam zaboravila.
Sada sam pravnik, radim kao advokatica, fino zarađujem, ali svake godine kada mi je rođendan ja se sjetim tog događaja, boli još uvijek.
