Bili smo bogati, ali jednog dana je tata dobio otkaz. Mama je odma zatražila razvod, jer su joj samo pare bile bitne. Tata je ostao sam sa mnom i bratom. Nismo imali ni za osnovne stvari.
Sećam se jednog dana pošto nije imao pare da nas odvede u bioskop ili zoo vrt, odveo nas je u šetnju na Kalemegdan. Ja sam bila jako ljuta što nisam otišla u bioskop, i celim putem sam bila kenkava i namrgođena, bila sam ljuta na njega što nema pare da nam kupi kokice, mrzela sam ga tada. Onda smo seli na klupu, on je bio emotivno gotov, izvadio je posljednjih 50din i kupio nam sladoled i rekao: izvinite što nemam svakome da kupim po jedan sladoled, već morate da podelite jedan, ne želim da mislite da sam loš otac. >Danas kad se setim toga srce mi pukne.
Hvala Bogu pa nas je doveo u siromaštvo pa sam se promenila, nisam više razmažena, a svog tatu volim najviše na svetu. Postala sam ono što nikada ne bih da sam ostala razmažena bogatašica. Hvala mu na svemu, a najviše što me je izveo na pravi put i nije me se nikada odrekao.
