Kad smo se zasitili korumpiranih političara, amnestirali smo Aljbina Kurtija zbog njegove anarhističke prošlosti, iako je u dva kritična trenutka za naš narod bio na pogrešnoj strani istorije. Ako Kurti produbljuje jaz sa SAD-om, nemamo drugog izbora osim da ga podsetimo da se amnestija ili uslovno oslobađanje odnosi samo na osobe koje ne ponavljaju ista dela. Uragan ‘Ričard Grenel’ je moćan i za Nemačku, a kamoli za Kosovo.
Mesecima ranije, predsednik Tramp postavio je Ričarda Grenela, američkog ambasadora u Nemačkoj, koji je ujedno i dekan svih američkih ambasadora u Evropi, za posrednika u mirovnom sporazumu između Kosova i Srbije .
Moje mišljenje o predsedniku Trampu izneo sam javno, ali moje mišljenje i naše mišljenje kao privatnih građana ne bi trebalo da bude mišljenje Vlade Kosova i mišljenje naših institucija u odnosu na SAD.
Vlada Kosova dužna je da sarađuje sa bilo kim iz Bele kuće i sa svima ko je ovlastio ova Kuća da komunicira sa Kosovom. U ovom slučaju, sa Ričardom Grenelom.
Česti sastanci kosovskog rukovodstva sa g. Grenelom su možda demistifikovali američkog diplomatu pred očima građana, ali u stvarnosti je njegova politička težina užasno velika. Uzgred, juče je napisao da ga je predsednik Tramp ovlastio da upozori evropske države da će ih bilo koji od onih koji postignu dogovor s kineskom kompanijom za 5G mrežu “sprečiti da dalje sarađujemo na polju deljenja informacija na visokom nivou “.
Drugim rečima, svaka evropska država koja se usudi sarađivati s Kinezima ostaće u mraku o terorizmu i svim drugim informacijama koje dobiju od SAD-a koje su za ove zemlje od egzistencijalnog značaja.
Ovlašćen da razgovara sa Evropom o ovim temama je Grenel, čiji je ulog povremeno takođe da se sretne sa Agimom Veljiuom i Avdulahom Hotijem, Kurtijem i Konjufcom, te Tačijem i Veseljijem, a i sa drugim građanima Kosova. Ovo će verovatno malo narušiti njegov ugled, jer smo, prema našim praksama, mnogo poslušniji ako je druga strana, koja izdaje naredbe, više zagonetna. Ali ono što mislim je da je za Sjedinjene Države, u ovom trenutku, pitanje 5G mreže mnogo važnije od Kosova sa Srbijom, a Grenel se bavi i jednima i drugima.
Gazeta Ekspres je u prethodna dva dana putem svojih izvora izveštavala o eskalaciji odnosa između Kosova i SAD.
Ako Kurti i Vlada Kosova ne ukinu taksu i ne ublaže ton za dijalog, ako se ne odreknu reciprociteta, kosovski premijer će biti izolovan od SAD-a. Cinici, oni koji nemaju odgovornost ni za zemlju ni za svoje porodice, za one kojima niko nikada nije rekao “srećan rad “, izaći će u medije i nagovoriti Kurtija da ne popušta. Sigurno će biti toliko ljutih Albanaca u PS da će ohrabriti svoje drugove da pokažu gde je mesto u SAD Trampu i Grenelu. Ali pitanje koje nam se nameće nad glavom glasi ovako: Šta ako se SAD zaista odreknu nas zbog glupe takse?
Ako je rizik za takav scenario samo jedan procenat, onda nije vredan rizika. A izvori Gazete Ekspres pokazuju da je taj rizik mnogo puta veći.
Dakle, Kurti ne bi trebalo da prihvati da njegovu političku agendu određuju anarhisti. Mora da odgovori, mora da pokaže – ima moralnu i ustavnu obavezu – šta je njegov plan, šta će on učiniti ako se nešto dogodi ili zašto još zadržava taksu i njegov plan za reciprocitet. Da li to radi zato što Srbija zaslužuje da joj se odgovori zubima ili jednostavno blokira dijalog do neke bolje faze?
Ako to radi kako bi ometao dijalog, možemo mu reći daj Bože da zna šta radi.
Ovo je politički rulet u kojem možete izgubiti sve što ste osvojili u 30 godina klađenjem, a Kurti nije da ima neku posebnu zaslugu. Njegov doprinos ovom društvu očekujemo u narednim godinama.
Dakle, Kurti mora da zna da ga niko nije ovlastio, on nije izglasan da stavi na vagu sve što je postignuto za ove tri decenije. Dobio je glasove za druge stvari. Izabran je za premijera, ali društvo mu nije dalo mandat da ugrozi savezništvo sa SAD-om, čak ni sa Trampom. Niko nema ovaj mandat.
Složili smo se, zbog lošeg upravljanja u poslednje dve decenije, da nećemo previše duboko zalaziti u biografiju premijera Aljbina Kurtija, ali njegova prošlost nas uči da je, bar u dva kritična trenutka, bio na pogrešnoj strani u nekim događajima. Bio je na pogrešnoj strani 1999. godine tokom konferencije u Rambujeu, kada se on borio da ne bude potpisan taj sporazum, što se pokazalo kao najbolji sporazum koji smo ikada potpisali (zamislite da smo sledili Kurtija da se ne potpiše sporazum i ne započne NATO bombardovanje) i pogrešio je rekavši da Ahtisarijev plan ne čini Kosovo nezavisnim. Ako nastavi konfrontaciju sa SAD-om bez plana B, mi kao država zaista imamo ozbiljnih problema. Možda bi u ovom slučaju DSK trebalo da se prebaci na plan B, koji sada ne razrađujem kakav bi trebao biti. Ostavljam to vašoj mašti.
A ako kažemo da Kurti ne zadržava taksu za ometanje dijaloga, već samo kao normalnu ekonomsku i političku meru državi koja nas ne priznaje, onda se o tome može diskutovati. Svi se slažemo da bi trebalo Srbiji odgovorimo svugde sa reciprocitetom, kad god i za šta god, ali prvo bi trebalo da damo vremena g-dinu Grenelu, u savezu sa Nemačkom, da testira svoje ideje za konačni sporazum. Mnogo je bolje reći predlogu NE nego reći NE dijalogu. On je danas, u reakciji na Tviteru, rekao da je lažna vest da je njegov plan podeliti Kosovo. Ovaj post možemo iskoristiti protiv njega u kasnijoj fazi dijaloga.
U političkom smislu, Kosovo je sada mnogo bolje nego pre nekoliko meseci. PS i DSK imaju mandat da pregovaraju o sporazumu sa Srbijom. Albanska većina glasala je za ove dve političke stranke. To više nije albanska manjina na vlasti zahvaljujući glasovima Srpske liste. Takođe, i Kurti i Osmani, ili po tom pitanju i Avdulah Hoti, dobro su spremni za diskusiju i dijalog na visokim međunarodnim nivoima. Snimci sedam-osam Albanaca koji idu u kancelariju Federike Mogerini da razgovaraju o dijalogu sa Srbijom bili su ružni. To vreme je na svu sreću prošlo, jer su dobili zasluženu nagradu. Neće proći previše vremena i poslednji čovek te klike, predsednik Tači, dobiće zasluženu nagradu nakon što mu istekne mandat.
Tako je Aljbin Kurti jednostavno i tek na početku karijere, dok je njegov najveći rival, predsednik Tači, jednostavno i samo na kraju svog političkog života.
Mnogi su u pravu kada kažu da je Aljbin najmanje odgovoran za situaciju u kojoj se nalazimo, jer su zemlju doveli tu drugi pre njega, uključujući i nezavidan položaj za dijalog.
Naravno, de jure, Kurti nema odgovornost, a de fakto kao vođa opozicije ima i svoje odgovornosti. Ali sve je to sada irelevantno. Nije došao na vlast s obećanjima da će se „kad budem izabran, situacija još pogoršati jer su drugi napravili veliku štetu pre mene“. Ne, došao je na vlast s obećanjima da će utirati put rešavanju problema koje su uzrokovali oni pre njega. Problemi se ne rešavaju uzrokovajaći još više njih, poput napetosti sa SAD-om. Američki guru diplomatije Henri Kisinger rekao je da “Amerika nema stalne prijatelje ili neprijatelje, ima interese”. Kurti ima obavezu da Kosovo učini zanimljivom i interesom za Ameriku. Nikoga nije briga ko je bio u pravu u Davidovom sukobu s Golijatom. Na nadgrobnom spomeniku niko nije napisao da je “neko umro, ali bio je u pravu”. Vlada Kosova, koju predvodi on, trebalo bi da postane deo procesa.
Kaže se da su Palestinci više puta odbili ponudu SAD-a da reše svoj spor sa Izraelom, tako da je sledeća ponuda uvek bila gora od prethodne.
Da li je poređenje sa Palestinom i Palestincima tačno upoređivanje? To sigurno nije sasvim tačno. Mi nismo Palestina, Srbija nije Izrael, ali Amerika je posrednik u oba slučaja.
Stoga je verovatno da su logika, energija i temperament isti. “Imamo izbore u novembru 2020, tako da je najbolje ne testirati našu spremnost.”
U tim okolnostima, pitanje koje moramo da se postavimo glasi: Da li želimo da u našim istorijskim knjigama naučimo da smo bili u pravu 2020. godine, kada je prema nama učinjena velika nepravda ili želimo da učimo da je to bio težak period za Kosovo, međutim zahvalivši snalažljivom premijeru, uspeli smo da izađemo iz one neprijatne situacije do koje zemlju su doveli njegovi prethodnici? Radije bih birao lekciju broj 2. A ti?
Berat Bužala
Kolumnista Gazete Ekspres
