Srbija i Crna Gora trebalo bi da pristupe EU so 2025. Ali do tada je neophodno učiniti još mnogo toga na suzbijanju kriminala i korupcije. Ministri unutrašnjih poslova EU skeptični su kada je reč o datumu priključenja.
Nakon prošlonedjeljne posjete Zapadnom Balkanu predsjednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, u četvrtak (8.3.) održan je sastanak ministara unutrašnjih poslova 28 zemalja Evropske unije. Oni su odobrili akcione planove koje Evropska komisija predlaže u svojoj novoj Strategiji za Zapadni Balkana o mogućem članstvu Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova u Uniji.
Prema mišljenju ministara unutrašnjih poslova EU, svaka od država bi u oblasti „bezbjednost i migracije“ trebalo da sprovede program od četrnaest tačaka, kako bi se efikasnije suzbili ilegalna migracija, ogranizovani kriminal i trgovina oružjem, ali i kako bi se te zemlje približile standardima EU.
Domaći zadaci koji su formulisani u planu protežu se do 2020. godine. Evropska unija želi da tada ponovo ispita koji pomaci su postignuti u oblasti unutrašnje bezbjednosti – zemlju po zemlju, tačku po tačku. Novi izvještaj bi onda trebalo da pokaže ko na kojim mjestima mora još da se potrudi. Sve se to dešava imajući u vidu ciljnu 2025. godinu, na koju je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker još jednom ukazao u Sofiji, na kraju svoje posjete Balkanu. Ukoliko se sve bude odvijalo optimalno, Srbija i Crna Gora bi do 2025. godine zaista mogle da se priključe EU, a Albanija, Makedonija, Kosovo i Bosna i Hercegovina mogle bi da ostvare velike napretke na putu ka priključenju, smatra Junker. „Svuda sam osjetio da postoji volja da se reforme sprovedu kako bi se pristupilo EU“, rekao je Junker u Sofiji. „Svi uslovi moraju biti ispunjeni.“
Njemačka protiv konkretnog datuma
A ako u nekoj od zemalja to ne funkcioniše odmah, to nije vraćanje na početak. Ostvareni su veliki pomaci. Neophodna je međutim, kaže Junker, snažnija borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. „To su prave bolesti u tim društvima“. Takođe, sve države Zapadnog Balkana trebalo bi da obustave svoje bilateralne sukobe, upozorio je Junker. Tako, na primjer, Srbija još uvek nije priznala Kosovo kao državu, što otežava zbližavanje u regionu.
S Junkerovim ciljnim datumom, odnosno 2025. godinom, u Briselu se nisu složili svi ministri unutrašnjih poslova. Odlazeći njemački ministar, Tomas de Mezijer (CDU), kritikovao je pogrešan redoslijed koraka: „Mislim da ne bi trebalo da navodimo datume i da kažemo da do 2025. godine sve mora da bude završeno. Ispravan put mora biti da taj da zemlje koje žele u EU, ispune neophodne uslove sopstvenim trudom. Onda može da se odluči da li su spremne za EU.“
Projekti za suzbijanje kriminala i zaštitu granica
Sada se prije svega radi o tome da se do 2020. godine sa zemljama Balkana sprovede akcioni plan koji obuhvata četrnaest tačaka. Između ostalog se traži:
– U okviru odbrane od terorizma trebalo bi postaviti nacionalne koordinatore ili Službe za borbu protiv islamske radikalizacije. Koordinatori bi trebalo da budu umreženi na području čitavog Balkana i da rade zajedno.
– U obuci policijskih snaga i istražitelja trebalo bi da pomogne agencija EU, kako bi se ciljano djelovalo protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i trgovine drogom. Jedna od ključnih stvari bi trebalo da bude suzbijanje trgovine oružjem.
– Države Balkana i policijske službe EU bi trebalo da formiraju zajedničke timove za intervencije, za istragu zločina i identifikovanje odgovornih.
– Evropska policijska služba (Europol) otvara kancelarije za vezu u svih šest zemalja koje žele da pristupe EU.
– Države Balkana bi u potpunosti trebalo da budu uključene u projekat EU za borbu protiv organizovanog kriminala, te da prisustvuju sastancima istražnih službi koje su uključene u projekat.
– U državama Balkana bi trebalo postaviti i umrežiti nacionalne koordinatore za bolju kontrolu granica, kako bi se poboljšao nadzor granica i suzbila takozvana ilegalna migracija.
EU obećava podršku
Ministri unutrašnjih poslova EU i Evropska komisija slažu se da će spomenuta reforma i izgradnja infrastrukture, naravno – da košta. Zato bi zemlje Balkana trebalo da dobiju odgovarajuću, veliku pomoć. Evropska komisija to je obećala još u februaru, prilikom predstavljanja svoje Strategije za Balkan. Šest balkanskih zemalja ove godine će dobiti nešto više od milijardu eura „pretpristupne pomoći“. Računa se će suma potrošena između 2007. i 2017. iznositi ukupno devet milijardi eura.
Napredak koji su Albanija i Makedonija već ostvarile mogao bi da vodi ka tome da EU na ljeto odredi konkretan datum za početak pristupnih pregovora. Sa Srbijom i Crnom Gorom već se pregovora. Kosovo i Bosna i Hercegovina su od toga još relativno daleko udaljeni, smatraju diplomate EU. Važno je prije svega da države rade zajedno, da ne vide samo EU kao partnera kome bi se trebalo obraćati.
Bugarska, koja trenutno predsedava EU, u maju, u Sofiji organizuje Samit zemalja Zapadnog Balkana. Tada bi, ne samo ministri unutrašnjih poslova, već i ministri pravde i finansija trebalo da razgovaraju o napretku u svojim oblastima. Evropska unija je sa zemljama Balkana dogovorila ukupno šest akcionih planova u različitim oblastima, projekat „Bezbjednost i migracija“ samo je jedan od njih. „Na Zapadu mnogo pričamo o Balkanu, ali nedovoljno sa Balkanom“, istakao je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker u Sofiji, na kraju posjete regionu. To bi trebalo da se promjeni najkasnije na samitu u maju.
