Brutalno dvostruko ubistvo policajaca u Sarajevu ponovo je u žižu javnosti vratilo pitanje nesposobnosti države da se suoči sa automafijom.
Više od 20 godina autokriminalne grupe haraju Bosnom i Hercegovinom, a za to vrijeme postale su organizovanije i dovitljivije zbog čega su korak ispred policije i pravosuđa.
Pljačkaši motornih vozila u BiH već odavno ne prezaju ni od čega, a građani su pri tome sa stalnom glavoboljom, da li će zateći svoj automobil na parkingu.
Baš u sličnoj situaciji prije četiri godine našao se i Sarajlija Sakib Pleh.
“U ranim jutarnjim satima, kada sam pošao na posao, primijetio sam da je na parkingu moja Škoda Oktavia nestala. Naravno, želim da se nikada nikome to ne desi, ali ovima kojima se desilo sigurno znaju šta znači ta trauma. Lično smatram da sam tog momenta dobio diabetes mellitus tip 2, tj. šećerna bolest. Prvo sam, naravno, morao pozvati policiju koja je došla na lice mjesta, pa dok dođe policija čeka se i čeka, pa onda pitanje: ‘Kako je bilo okrenuto auto, koje je auto bilo do njega…’. Sačini se zapisnik i onda idete u kriminalističku policiju, naravno, da tamo čekate u redu da vas primi inspektor i da njemu objasnite kako je nestalo auto, ko ga je ukrao, zna li se?! Moje iskustvo je jako loše pogotovo za inspektore koji tako traljavo rade”, priča žrtva automafije.
Sakib Pleh nikada nije našao svoj automobil, a ni pljačkaši ga nisu nazvali da otkupi svoj automobil, što je česta praksa, na primjer, u Sarajevu.
Sarajevo je već tradicionalno na vrhu liste po krađama automobila, zbog toga i ne čudi podatak da se u Kantonu Sarajevo u prošloj godini desilo 87 krađa vozila više nego u svim ostalim kantonima Federacije BiH i Republike Srpske (RS) zajedno.
