Oko upotreba aspirina u svrhe sprečavanja šloga i srčanog udara kod zdravih osoba srednjih godina već nekoliko godina vodi se polemika. O tome, da li ljudi nakon nekih godina života treba da ga piju, u emisiji “Pusti brigu” na Kurir televiziji, govorio je dr Ognjen Gudelj.
Pa tako, na pitanje Suzane Petričević da li je tačno da ljudi nakon nekih godina života treba da piju aspirin, kardiolog je odgovorio da to zavisi od slučaja do slučaja.
“Diže se velika fama oko toga. Brojne studije ispituju da li aspirin treba piti bespotrebno, onako reda radi, čime smo mi kao nacija skloni”, rekao je kardiolog, a potom je objasnio zbog čega ovaj lek treba piti samo u određenim slučajevima.
“Preko 20 studija je urađeno prethodnih godina na oksfordskom univerzitetu. Rezultati istraživanja pokazali da preventivno uzimanje aspirina i nije baš opravdano, ukoliko nema preke potrebe. To znači da ukoliko vi, recimo, u porodici imate nekog ko je imao naprasnu srčanu smrt, ili nekoga ko je umro od moždanog udara, vi kao žena u pedesetim godinama, imate opravdanje da uzimate manje doze aspirina, dakle od 75, a ne od 100 miligrama”, objasnio je dr Gudelj i dodao konkretne slučajeve kada je preporučljivo preventivno uzimati aspirin.
“Ljudi koji imaju dijabetes imaju loš kvalitet krvnih sudova. Preventivno uzimanje aspirina opravdano je kod ljudi koji imaju u porodici nekoga ko boluje od dijabetesa. Zatim kod ljudi koji imaju bol u grudima zato što aspirin deluje tako da razbija trombove, što može sprečiti infarkt i moždani udar”. I za kraje je naglasio opasnost od neopravdanog uzimanja aspirina:
“S druge strane, ako ga vi pijete neopravdano on će razvodnjiti krv do te mere, da recimo kod visokog pritiska može da dođe do ishemijskog moždanog udara. Vrlo je važno da ne uzimate lek na svoju ruku već da se konsultujete sa svojim lekarom”, kaže kardiolog Gudelj.
