Agencija Asošijeted pres objavila je opširan tekst o planu Kosova da formira vojsku u kojem detaljno analizira moguću reakciju Srbije i stav NATO.
Postavlja se i pitanje legitimiteta tog poteza Prištine.
Očekuje se, kako se navodi, da će Skupština Kosova u petak odobriti nacrt zakona o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova (BSK).
Dugotrajne tenzije su porasle i nakon što je Priština podigla takse na 100 odsto za srpsku robu kao očiglednu odmazdu na to što je lobiranje Srbije sprečilo pokušaj Kosova da uđe u Interpol.
Približavanje Kosova formiranju regularne vojske dovoljno je naljutilo Srbiju da govori o vojnoj intervenciji, piše AP.
Dok Srbija veruje da je glavni cilj predložene vojske zauzimanje i etničko čišćenje severa Kosova naseljenog Srbima, prištinski zvaničnici to negiraju.
Uz upozorenje na moguću vojnu intervenciju srpska premijerka Ana Brnabić je prošle nedelje rekla da se nada da “nikad nećemo morati da upotrebimo našu vojsku” ali da je to “trenutno jedna od opcija na stolu”.
AP postavlja pitanje koliko je ozbiljna srpska pretnja, ocenjujući da je to, po svoj prilici, “prazna pretnja”, i dodaje da je krajnje neverovatno da će Srbija preduzeti vojnu akciju, iako je “pojačala svoje zveckanje oružjem”.
To bi, dodaje se, izazvalo direktnu konfrontaciju sa oko 4.600 mirovnjaka NATO, uključujući američke vojnike stacionirane na Kosovu od 1999.
To bi takođe skoro sigurno izazvalo sankcije Zapada i izolaciju Srbije, dodaje AP.
Rusija je nedavno naoružala Srbiju borbenim avionima i tenkovima, ali bombardovanje 1999. uništilo je vojne kapacitete zemlje koj su zanemarljivi u poređenju sa onim Alijanse, navodi AP.
Objašnjavajući poziciju NATO, agencija podseća da generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao da plan o kosovskoj vojsci stiže u pogrešno vreme, da je protiv saveta mnogih saveznika NATO i da može imati negativne posledice po perspektivu Kosova za eventaulno pridruživanje Alijansi i Evropskoj uniji.
Ako Kosovo nastavi, rekao je Stoltenberg, “NATO će morati da preispita nivo svog angažovanja sa Bezbednosnim snagama Kosova”, podseća AP.
Kada je reč o pojedinostima, agencija navodi da bi nova kosovska vojska imala godišnji budžet od 98 miliona evra, 5.000 vojnika naoružanih lakim pešadijskim naoružanjem i 3.000 rezervista.
Kosovski zvaničnici kažu da će ona biti angažovana u operacijama reagovanja na krize i civilne zaštite što, ističe AP, u suštini već rade postojeće paravojne snage – Kosovske bezbednosne snage.
Na pitanje koliko je legitiman ovakav potez, AP ukazuje da rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN precizira da je Kosovo pod nadležnošću UNMIK-a dok su za bezbednost zaduženi mirovnjaci predvođeni NATO.
NATO i SAD su pomogli obuku trenutnog BSK.
SAD podržavaju formiranje nove vojske kroz dug proces koji vodi ka multietničkoj zastupljenosti, počev od promene Ustava u kojem se ne pominje armija.
Ovo bi, međutim, zahtevalo podršku srpskih poslanika koji se tome snažno protive, navodi AP.
U tekstu se ističe i dva faktora – ruski i američki. Rusija snažno podržava Srbiju “svog jedinog pravog saveznika u Evropi” i smatra da formiranje kosovske vojske može dovesti do najtežnih posledica ne samo po Srbe u regionu, već i za bezbednost celog Balkana.
“Ali nije verovatno da će se Moskva pridružiti Srbiji u bilo kakvoj vojnoj akciji protiv NATO na Kosovu. Štaviše, ruska vojska nema realan pristup Srbiji i Kosovu koji su praktično okruženi državama članicama NATO”, ističe AP.
Kada je reč o američkom faktoru, agencija napominje da je predsednik Donald Tramp pokazao malo interesovanje za tenzije na Balkanu, ali ocenjuje i da je Kosovo zapravo američki protektorat zahvaljujući bivšim administracijama Klintona i Buša koje su mu pomogle da dobije nezavisnost.
SAD imaju oko 600 vojnika na Kosovu i bilo koji srpski napad bi verovatno naišao na žestok odgovor, navodi AP.
Na pitanje šta sledi, u tekstu se konstatuje da Srbija odbija da učestvuje u dijalogu u Briselu dok Priština ne opozove takse, a da kosovska vlada kaže da neće ukinuti tarife sve dok Srbija ne prizna državu Kosovo.
“Trebaće puno međunarodnog lobiranja da se restartuju razgovori koji su ključni za obe zemlje u njihovim nastojanjima da se pridruže EU”, zaključuje AP.
