Tačno godinu dana od poslednjih nemačkih saveznih izbora i svojevrsnog neformalnog početka četvrtog kancelarskog mandata Angele Merkel, mnogi Nemci koji su glasali za njenu i ostale vladajuće stranke se pitaju da li je ponovna “velika koalicija” demohrišćana i socijaldemokrata zaista bila “manje zlo”. Ili je, zapravo, bolje bilo da su Nemci tada ponovo izašli na birališta i izbegli sve kafikijanske odlike Merkeline četvrte vlade, u kojoj kancelarka svaku krizu i dalje uspešno reši, ali efekat među biračima više nije kao pre.
Poslednja kriza nemačka vlade bila je potpuno groteskna, a malo ko van Nemačke je uopšte razumeo šta se dešava i zašto je opstanak koalicije uzdrman zbog pozicije naizgled jednog običnog državnog službenika – šefa unutrašnje obaveštajne službe – BfV Hans-Georga Maassena. Ukratko, buru u javnosti izazvala je Maassenova izjava u kojoj je on doveo u pitanje verodostojnost video-snimka na kojem se vidi da desničarski ekstremisti u istočnonemačkom gradu Chemnitzu na ulicama jure i napadaju sve one koji im izgledaju kao migranti. On je ovim, zapravo, doveo u pitanje i verodostojnost same kancelarke, koja je rekla da je to hajka na strance, oštro osudivši nešto što je poprilično zaličilo na početak pogroma Jevreja u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka.
Maassenov kredibilitet u javnosti je poljuljan, ne samo zbog toga što nije izneo dokaze za svoje tvrdnje, već i činjenicom da je nemački javni servis ARD izvestio kako je jedan poslanik desničarsko populističke partije Alternativa za Nemačku od Maassena dobio tada još neobjavljene poverljive podatke o islamistima u Nemačkoj. Osim toga, mediji su se prisetili tek objavljene knjige bivše članice AfD-a Franziske Schreiber, u kojoj ona tvrdi da se bivša šefica AfD-a Frauke Petry u više navrata sastajala sa Maassenom i da joj je on navodno čak davao savete šta bi AfD trebalo da radi kako izbegla da ih BfV nadzire.
I za sebe, i za Njemačku
Zbog svega toga šef BfV je u javnosti osumnjičen za sklonost ka krajnjim desničarima, pa je time dovedena u pitanje i kredibilnost njegovih procena da AfD ne bi trebalo posmatrati kao ekstremističku strukturu te da nije neophodno da budu pod nazorom BfV. Dok su mediji samo pretpostavljali da se Merkel ne dopada što joj Maassen oponira, za Socijaldemokratsku partiju Nemačke nije bilo dileme – njihova liderka Andrea Nahles je otvoreno tražila smenu šefa BfV-a. U odbranu Maassena je stao ministar unutrašnjih poslova i lider Hrišćansko-socijalne unije Horst Seehofer i eto nove krize u funkcionisanju vlade.
Na scenu stupa tipična Merkelina taktika rešavanja političkih kriza. Kako na samitima Evropske unije u Briselu, tako i u pregovorima sa domaćim političarima, Merkel je usavršila pregovaračku metodologiju, koja bi se slikovito mogla opisati da ona sagovornike “davi kao zmija žabu” da bi došla do takozvanog srednjeg puta. Uvek insitirajući na postepenim koracima u pregovorima i često iznurujući svoje sagovornike dugim razgovorima, koji potraju do ranih jutarnjih sati, ova demohrićanska političarka najčešće uspeva da dođe do svojevrsnog kompromisa u kojem sve strane donekle popuste, a ona izbegne scenario koji bi njoj ili Nemačkoj naškodio.
U ovom slučaju, s jedne strane, Nahles je tražila smenu Maassena ili će SPD izaći iz vlasti, dok je, s druge strane, Seehofer branio Maassena takođe po cenu obaranja vlade. Očigledna jedina opcija je bila truli kompromis da Maasen bude smenjen i prebačen na funkciju u Seehoferovo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tipično Merkelino rešenje, u kojem ona izbegava sve negativne alternative i naizgled podmiruje svačije interese.
I to je opcija: Izvinjenje građanima
Međutim, kancelarka je zaboravila da podmiri interes javnosti. Gnev je buknuo čim se saznalo da je Maassen, zapravo, unapređen u državnog sekretara i da će mu ubuduće osnovna mesečna plata biti za 2.580 evra veća te da će iznositi 14.157 evra. Ovo rešenje je poprilično teško mogla da objasni Nahles, pa je odmah tražila ponovne pregovore lidera tročlane koalicije, na kojima je odluka preinačena u to da Maassen postane specijalni saveznik u Ministarstvu unutrašnjih poslova te da mu plata ne bude povećana.
Da je i Merkel shvatila da ovog puta njena politička alhemija gubi na delotvornosti, svedoči to da se odlučila na ne tako uobičajeni potez – da se izvini građanima. Kako je rekla, bila previše fokusirana na “dešavanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova”, a premalo je pažnje posvetila “šta je ljude ispravno okupiralo kada su čuli o napredovanju” Maassena. “Žao mi je što smo dozvolili da se to dogodi”, rekla je Merkel, ističući da će se koalicija odsad fokusirati na “rešavanje problema ljudi” te da je “u mnogim oblastima previše bila okupirana sama sobom … To mora da se promeni.”
Međutim, veliko je pitanje da li će ovo njeno javno izvinjenje smiriti strasti, a građane navesti da pomisli da vlada zaista radi u njihovu korist. Dosadašnji lomovi u koaliciji, koja radi tek šest i po meseci, čak i najblagonaklonije prema vlasti su uverili da se među vladajućim strankama vode svojevrsni građanski ratovi, a građanima je muka tih borbi. To najbolje govore podaci najnovijih anketa, koji ukazuju da podrška opozicionim strankama dramatično raste, a vladajućim pada. AfD je prvi put izbila na drugo mesto, sa podrškom 18 odsto birača, pretekavši SPD, kojem se opasno približavaju i Zeleni sa 15 odsto podrške.
Zna šta su to muškarci u politici
To što CDU-CSU uživaju 28 posto, a SPD tek 18 odsto podrške ipak ne znači da će Merkel neko uskoro tako brzo srušiti sa vlasti. Imala je ona sličnu situaciju i krajem 2015. i početkom 2016. godina, kada su joj, zbog izbegličke krize, mnogi uticajni mediji, kao što Financial Times, Independent ili Welt, predviđali brzu političku penziju. I tada je ona muku mučila sa SPD-om i CSU-om, ali i sa buntom u redovima sopstvene Hrišćansko-demokratske unije. Tada je priznala da je njena politika “sve samo ne savršena”, pristajući da je usavršava “korak po korak”, bez odustajanja od svojih principa. U skladu sa svojom politikom malih koraka, naučnički precizno, ova kvantna hemičarka je postepeno činila ustupke, menjajuči svoju migrantsku politiku, tako da Nemačka za izbeglice nije zatvorena žicom na nemačkoj granici, već sporazumom sa Turskom.
Ipak, veliko je pitanje koliko će joj ista metodologija pomoći da ponovo obuzda Seehofera, koji se proteklih meseci trudi da bude veći desničar od AfD-a, u nadi da će to sprečiti da dobar deo pristalica CSU-a na predstojećim bavarskim pokrajinskim izborima glasa za AfD. Zbog toga se Seehofer usmerio na lov na glasove svojstven bavarskim pivnicama, apsolutno zanemarivši to kako slabljenje kancelarke utiče na stabilnost Nemačke, ali i cele Evropske unije. Zbog toga nije daleko od istine procena da bi Nemačka sada bila u boljoj situaciji da je Merkel smenila Seehofera sa mesta ministra još letos, kada je izazvao nepotrebnu krizu vlade zbog izbeglica, u trenutku kada u Nemačku dolazi zanemarivo mali broj tražilaca azila. Ali, to je za nju bio veliki rizik, jer je Seehofer obećao da, ako on bude morao da ode iz politike, povući će i nju sa sobom.
Ona na to nije reagovala, jer vrlo dobro poznaje taj tip muškarca u politici. Njen politički razvojni put od nepoznate istočnonemačke naučnice do najmoćnije žene Evrope obeležio je trnovit put u svetu egoističnih muškaraca, koji su najčešće potcenjivali njenu sposobnost, dok je ona uspevala postepeno uz hladnokrvnu preciznost, staloženost, analitičnost i spretnost da ih nadmaši. Najpre je uspela da nadmudri čitavu generaciju muških rivala unutar CDU, da bi na kraju, bez mnogo emocija i u pravom trenutku, izmakla tepih ispod nogu i svom političkom “ocu” Helmutu Kohlu, kao i njegovom već predodređenom nasledniku Wolfgang Scheubleu, koji su do tada o njoj govorili kao “devojčici”, očigledno nipodaštavajući njene sposobnosti, ambiciju i političku budućnost.
Ni Putinova ‘Koni’ je nije uplašila
Upoznavši slabosti moćnih zapadnonemačkih političara, ništa manje uspešno se nosila i sa svetskim liderima, koji neguju pomalo siledžijski politički stil ili žele po svaku cenu da pokažu svoju moć i mačo stil. Sa svima je imala istu taktiku. Uvek im je davala do znanja da ne mogu da je uplaše i isprovociraju, pa čak i kada je ruski predsednik Vladimir Putin pred nju prilikom susreta u Sochiju izveo labradora “Koni”, iako se kancelarka još od detinjstva plaši pasa. “Koni” je legla baš kod njenih nogu, a Merkel je prvobitnu zbunjenost i strah zamenila svojim staloženim razgovorom sa Putinom, da bi kasnije nemačkim novinarima rekla da “samo nesigurni tipovi koriste tu vrstu trikova”.
Osim toga, trudila se da ne povlači ishitrene poteze i da ne odgovara na uvrede te da im nikad ne udara direktno na ego. To, pak, nije značilo da im je povlađivala. Naprotiv, uvek je na kraju rekla svoj stav, ali tako da ne razbukta njihovu osetljivu sujetu, zbog koje bi mogli da odustanu od pregovora i uđu direktan klinč sa njom. Pre nego što povuče određeni potez, uvek je bila dosledno strpljiva, krijući svoje karte od nepredvidivih političkih konkurenata i strpljivo prikupljajući argumente za svoje stavove i razrađujući moguće scenarije. I, na kraju, uvek je bila spremna da ih iznurujućim pregovorima “davi kao zmija žabu”.
Protekli meseci navode na pomisao da je Seehofer možda isuviše “stara i tvrda žaba” da bi ga ona “udavila”, ili da su, zapravo, oni zamenili ove dve uloge. Ukoliko njihovo međusobno “davljenje” potraje, visoku cenu će platiti ne samo Merkel, već i sve tri vladajuće stranke. Pa čak i ako ne dođe do pada vlada do redovnih izbora 2021. godine, CDU, CSU i SPD u osvajanju podrške građana neće pomoći ni rekordno mala nezaposlenost u Nemačkoj, niti rekordni suficiti u budžetu ili uspesi nemačke ekonomije. Njihova međusobna borba samo će povećavati podršku AfD-u.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera
