Očekuje se da će susret kosovskog premijera Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji bi trebalo da bude održan 4. septembra u Beloj kući u Vašingtonu, biti korak ka mirovnom sporazumu Srbije i Kosova, ali je nejasno o čemu će se tačno razgovarati na ovom sastanku, kažu eksperti za politička pitanja Agon Malići i Artan Muhadžiri.
Poziv liderima Kosova i Srbije na sastanak u Vašingtonu uputio je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Robert O’Brejen.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Uliot rekao je da Sjedinjene Države pozdravljaju razgovore između lidera Kosova i Srbije, nazivajući ih “važnim”.
“Verujemo da je napredak u ekonomskim pitanjima, uključujući otvaranje novih radnih mesta i ubrzanje ekonomskog rasta, prvi korak ka napretku u mirovnom procesu”, rekao je Uliot za Radio Slobodna Evropa.
Politički analitičar Agon Malići za Radio Slobodna Evropa navodi da su dosadašnje izjave kosovskih i srpskih zvaničnika stvorile utisak da su obe strane zbunjene u vezi sa konkretnim pitanjima za koje se očekuje da će se postići dogovor.
Prema njegovim rečima, situacija o onome o čemu će se razgovarati u Vašingtonu je vrlo nejasna i možda je, kako kaže, nedostatak transparentnosti nameran, kako bi se sprečio protok informacija.
Ali, kako kaže, izjava portparola Saveta za nacionalnu bezbednost Džona Uliota nagoveštava da bi na sastanku 4. septembra u Vašingtonu mogli da postoje konkretni dogovori u vezi sa podsticajem i ekonomskim projektima.
Malići ne isključuje mogućnost da će deo sporazuma uključivati i političke obaveze stranaka, mada ostaje nejasno jesu li stranke dobro pripremljene za sastanak u Vašingtonu.
„Ovo je teško suditi zbog nedostatka transparentnosti. Ali, s obzirom na brzinu kada je sazvan sastanak, malo je teško razumeti da se za ovaj vremenski period može proizvesti nešto veoma značajno, osim ako nije ograničeno na ekonomska pitanja ili ako se radi o pripremljenim materijalima ranije i o kojima nemamo podataka. Ali generalno, deluje dovoljno ishitreno i nejasno da se mogu predvideti mnogi scenariji. Čak ni ljudi koji su generalno obavešteni o procesu ne znaju šta da misle o tome”, rekao je Malići.
Politički analitičar Artan Muhadžiri, govoreći za Radio Slobodna Evropa, ocjenjuje da generalno postoji nedostatak transparentnosti u vezi sa onim o čemu će biti reči na sastanku 4. septembra u Vašingtonu.
Prema njegovim rečima, poslednja faza razgovora između Kosova i Srbije ne može biti samo za ekonomska pitanja jer je, osim toga, “spor između dve zemlje političko i istorijsko pitanje, kao i veliki uticaj na geopolitiku i geostrategiju regiona”.
Kako kaže, američko insistiranje na kome će se razgovarati samo o ekonomskim pitanjima može biti samo svojevrsno opravdanje i svojevrsna tendencija ublažavanja stavova stranaka, Kosova i Srbije, koji su u suprotnom kontekstu potpuno suprotni postizanju mirnog rešenja.
“Očigledno je da će obe strane morati da prihvate međusobne uslove i da naprave značajne kompromise, ako žele da postignu dogovor. Stalno spominjanje ekonomskih pitanja vrši se kako bi pojedinačna mišljenja imala neku vrsta očekivanja za poboljšanje njihovog blagostanja u odnosu na one kompromise, koji će morati da budu napravljeni”, naglasio je Muhadžiri.
Trampovo prisustvo na sastanku, prava prilika
Sastanak između čelnika Kosova i Srbije u Beloj kući prvobitno je bio zakazan za 2. septembar. Ali, odložen je za dva dana kasnije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. avgusta da na ovom sastanku „postoji mogućnost da se američki predsednik Donald Tramp pojavi“, u slučaju da se strane oko toga dogovore, navodi Indeks onlajn.
Malići ocenjuje da je potpuno realno očekivati prisustvo predsednika Trampa na sastanku lidera Kosova i Srbije u Beloj kući.
Prema njegovim rečima, postoje pokušaji administracije predsjednika Trampa da objavi neke od svojih vanjskopolitičkih uspeha tokom kampanje za predsjedničke izbore u SAD.
Posredovanje mirovnog sporazuma, prema Malićiju, u skladu je s narativom koji predsednik Tramp želi da predstavi u svojoj kampanji za predsedničke izbore.
Međutim, verujem da će to zavisiti i od toga oko čega se stranke dogovaraju i možda Trampovo prisustvo administracija koristi u nekom obliku kao svojevrsni podsticaj za stranke da postignu neku vrstu dogovora, čak i nešto što, naprosto, može izgledati dobro u javnom mišljenju, a ne nužno i nešto što je verovatno takođe suštinsko. To, međutim, barem za mene, ostaje prekriveno velikom misterijom, tako da ne bih isključio nikakav materijalni dogovor, rekao je Malići.
Analitičar Muhadžiri takođe vidi kao realnu mogućnost da predsednik Tramp bude deo sastanka lidera Kosova i Srbije.
Prema njegovim rečima, dva su razloga za takvu priliku. Kako kaže, Trampovo prisustvo dalo bi puno više težine dijalogu, kao i američkom prisustvu i uticaju u njemu.
Takođe bi, kako ocjenjuje, bilo korisno za predsednika Trampa u poslednjem periodu kampanje za predsedničke izbore u SAD.
“Ovo su poslednji meseci kada predsednik Tramp može da postigne spoljnopolitički uspeh na Balkanu i to bi mu odgovaralo da ima pozitivan učinak. Međutim, apsolutno je jasno da od ovog sastanka ne možemo očekivati konačan dogovor. Ne možemo očekivati nikakvo konačno rešenje ovog pitanja, jer ne postoje stvarni preduslovi za tako nešto. Međutim, može doći do pomaka prema konačnom napretku”, rekao je Muhadžiri.
Analitičar Malići kaže da je u vezi sa sastankom u Vašingtonu ćutanje Evropske unije i istovremeno određeni napori za koordinaciju kosovske strane sa nekim evropskim prestonicama prilično indikativni.
Prema njegovim rečima, ovo stvara utisak da za sastanak u Vašingtonu može da postoji koordinacija kosovske strane sa važnim evropskim zemljama.
Što se tiče pripreme kosovske strane za sastanak u Vašingtonu, pre nekoliko dana, bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je da bi „na sastanku 2. septembra u Vašingtonu Kosovo trebalo da postigne konačni sporazum sa Srbijom“.
Premijer Hoti danas je pozvao na sastanak lidere stranaka vladajuće koalicije, na kome će ih, između ostalog, kako je rekao, informisati o dešavanjima u procesu dijaloga, kao i o očekivanjima od sastanka u Vašingtonu.
