Kakva je evropska perspektiva Kosova i kakvi će koraci uslediti u narednom periodu različito tumače poznavaoci prilika u Beogradu i Prištini, prenosi RTK.
Profesor Evropskog prava Avni Mazreku, kada je reč o evropskoj perspektivi Kosova, poručuje da još uvek ništa nije promenjeno, sve dok postoji i jedna država članica koja ne priznaje Kosovo.
“Pitanje dijaloga i pitanje finalnog dogovora između Kosova i Srbije, ustvari, drži kao taoca čitav Zapadni Balkan. Pokušano je preko agende, kao što je Berlinska inicijativa, da se stvori nova Balkanska unija i da balkanske zemlje imaju rotativno predstavljanje u EU, a ne kao ostale zemlje članice centralne i istočne Evrope, za koje je pokušano da se pronađe modus. Ali, nije moguće da se implementira model, jer da bi se to postiglo trebalo bi da se razmotri i pravni okvir EU. Trebalo bi da se promeni traktat Lisabona, a da se to dogodi, ponovo bi došla u pitanju uloga članica EU”, ističe profesor Evropskog prava.
Prema njegovim rečima, situacija na Zapadnom Balkanu, a posebno Kosova je nejasna.
“Nije u pitanju samo tehničko ispunjavanje zahteva, tri zahteva Kopenhagena, koji su politički, ekonomski, pravni i ostalih zahteva u procesu. Nije samo pitanje postizanje dogovora i pregovora sa Srbijom, nego je pitanje i ostalih država EU, ali da ne kažem da je to kritično pitanje, što se tiče pristupa EU naspram Kosova”, kaže Mazreku.
Bez obzira koja je vlada u Prištini, Beogradu, ili u opšte, na Zapadnom Balkanu, preuranjeno je u ovom trenutku govoriti o konkretnoj evropskoj perspektivi, ocenjuje novinar Jakša Šćekić.
“Mi smo svedoci da je Evropska unija za vreme korone i od posledica korone postala disfinkcionalna. Jednostavno su se sve te veze pokidale, Šengen je bio suspendovan, svaka zemlja je vodila računa o sebi i sad Brisel mora da obnovi, kako bih rekao, zamajac ekonomije koja ima katastrofalne posledice, ne samo za život svakog čoveka, nego su posledice i u avio- industriji, mašinskoj industriji, automobilskoj… Vidite da Brisel hoće, to je rezultat francusko-nemačkog predloga da trilione evra ‘upumpa’ u privredu”, poručuje Šćekić.
Kako je naveo, neke zemlje su protiv toga, tako da u ovom trenutku o Evropskoj uniji, o prošerenju ili Zapadnom Balkanu niko ne treba da razmišlja.
“Priština ima još jednu, bar oni misle da imaju još jednu pogodnost, to je situacija u Americi. Pre nekoliko meseci je bilo nezamislivo razmišljati ili govoriti o ugroženosti Trampovog drugog mandata. U Americi se izbori dobijaju na ekonomiji. Neverovatno veliki broj ljudi je ostao bez posla, a rezultat svega toga su i ovi socijalni nemiri u Americi. Tako da Tramp sada mora da vodi računa kako da dobije drugi mandat, a drugi mandat se dobija na ekonomiji i tu je u stvari drugi sukob između republikanaca i demokrata. U svom tom haosu u ‘Briselu i Vašgtonu’ Priština će se ponašati po svom i čekaće rezultate američkih izbora”, naglašava Šćekić.
Regulisanje odnosa između Beograda i Prištine trebalo bi da bude prioritet nove kosovske vlade, smatra Šćekić i ocenjuje da Prištini odgovara zamrznuti konflikt, dok Mazreku ne može da precizira šta će biti prioriteti.
“Politička situacija u Prištini je vrlo komplikovana, fluidna, mislim da ni ova vlada neće imati neku veliku budućnost. Jednostavno Priština je u nekoj vrsti političkog vakuuma i potrajaće još vremena dok ne dobije funkcionalnu vladu, koja, pre svega, mora da počne pregovore sa Beogradom”, kaže Šćekić.
Prema rečima Mazrekua, po onome što je izjavio mandatar za premijera Avdulah Hoti, da će se baviti aktuelnim pitanjem pandemije, fenomenom koji je pogodio svet i Evropu i da će preduzeti korake o uklanjanju svih barijera u nastavku dijaloga sa Srbijom, može se shvatiti kao jedan od prioriteta, naravno, uz pitanje uticaja kovida-19 na ekonomiju Kosova.
Iako je još početkom februara izglasano nepoverenje Vladi Kosova, predvođenoj Aljbinom Kurtijem, zbog razmimoilaženja stavova oko uvođenja vanrednog stanja, došlo je do neslaganja između DSK i Samoopredeljenja, kao koalicionih partnera, podseća RTK.
