Fisnik Korenica iz Gupe za političke studije kaže da zvanična Priština ne bi trebala da dopusti da se prilikom razgovora diskutuje o unutrašnjim pitanjima Kosova, već samo o bilateralnim temama između dvije države, i temama koje se tiču uklanjanja srpskih institucija sa Kosova.
„Tri su prioriteta koja su i na listi EU, a o kojima se može diskutovati sada. Prvo je pitanje pravosuđa na sjeveru zemlje, s obzirom da tamo nema kosovskog tužilaštva a ni sudova. Drugi je prekid finansiranja javnih službi u sjevernim opštinama od strane Beograda, i uklanjanje barikada“, kazao je Korenica.
Naim Rashiti iz Balkanske grupe za politiku navodi da će dijalog uglavnom biti povezan sa implementacijom Briselskog sporazuma, koji je trebao da se sprovede tokom 2014.
„Vjerujem da se kosovski lideri, Mustafa i Thaçi, trebaju zajedno angažovati na dijalogu. Takođe će i u Srbiji, Vučić i Dačić biti sastavni dio dijaloga. Dijalog će se nastaviti pitanjima koja su ostala na pola iz prvog sporazuma, a u vezi Asocijacije i okončanja integracije Srba u institucionalni život Kosova“, navodi Rashiti.
Po njegovim riječima, ovaj se proces treba okončati tokom 2015, kako 2016. ne bi postojale institucije na Kosovu koje paralelno finansira i od Republika Srbija.
S druge strane, Fisnik Korenica naglašava da zvanična Priština na predstojećem sastanku 9. februara treba da stavi do znanja da nema sprovođenja sporazuma bez uklanjanja barikada nad rekom Ibar u Mitrovici i bez gašenja paralelnih bezbjednosnih strukura koje kontroliše Srbija.
On je naglasio da je pitanje formiranja Asocijacije srpskih opština okončano, te da samo ostaje da lokalni Srbi u koordinaciji sa Vladom u Prištini usvoje statut Asocijacije.
„Naravno da je ova tačka problematična, ali Vlada Kosova nikako ne sme dopustiti da se ta tema vrati u Brisel jer bi to značilo ponovno otvaranje Briselskog sporazuma i nastavak retorike koja je već završena“, kazao je Korenica.
U nedavnom intervjuu za RSE, premijer Kosova Isa Mustafa izjavio je da će dijalog biti prioritet njegove vlade, ali i da će insistirati da on bude jasan i da sporazumi budi detaljniji.
„Želimo da i profil dijaloga, ali i njegov sadržaj i okvir, garantuju održivost, kako ne bi došli u situaciji u kojoj razgovaramo i dogovaramo se u Briselu, a potom ponovo sjednemo po drugi put da razgovaramo kako sprovesti postignute sporazume u Briselu. Trebamo postizati sporazume koji se mogu bez problema sprovoditi”, naveo je premijer.
Dijalog Prištine i Beograda uz posredstvo EU, nakon dinamičnog dijaloga 2013, u 2014. se sveo na tehnički nivo zbog izbora i formiranja institucija u Srbiji i na Kosovu.
Brisel kroz dijalog teži da se postigne normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, što je inače jedan od važnih preduslova za njihov put evrointegracija.
