Analitičari ocjenjuju da bi državnost i imidž Kosova bili teško pogođeni u slučaju da domaće vlasti ne uspiju da osnuju Specijalni sud i da tu odgovornost prepuste Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija.
Skupština Kosova je u aprilu 2014. podržala formiranje ovog suda. Trenutno se radi na izradi potrebnog zakonodavstva, a za ovo pitanje biće potrebne i ustavne promjene, što podrazumijeva dvotrećinsku većinu. Trenutna opozicija se, međutim, izjasnila da je protiv osnivanja ovog suda, jer je on štetan po Kosovo, a nesigurni su i pojedini glasovi vladajućeg Demokratskog saveza Kosova, jer njegovi poslanici traže da se osigura da će ovaj sud istražiti i poslijeratna, politička ubistva njegovih funkcionera.
Analitičari kažu da je Kosovo sada već preuzelo međunarodnu odgovornost da osnuje ovaj Sud.
Naim Rashiti, analitičar Balkanske grupe za politiku, u izjavi za RSE navodi da bi bilo strašno ukoliko ovu obavezu preuzme Savjet bezbjednosti. U tom slučaju, ’rok trajanja’ tog suda bi bio neograničen, i on bi stavio pod znak pitanja subjektivitet i državnost Kosova, dodaje Rashiti.
„Ukoliko jedan takav sud formira Savjet bezbjednosti, koji bi onda dobio sasvim međunarodni karaktera, cio mandat suda bi bio samo u rukama UN-a. Bilo bi isto kao u sučaju ostalih međunarodnih sudova ili administracija, kao što je bio i slučaj administracije UNMIK-a“, kazao je on.
Analiričar Dren Doli iz Grupe za pravne i političke studije, navodi da je osnivanje suda međunarodna obaveza Kosova, i da ukoliko se suprotno desi, posljedice po Kosovo su velike.
„U suprotnom UN će formirati ovaj sud u skladu sa Rezolucijom 1244, a time bi se državnost Kosova u međunarodnim odnosima u potpunosti negirala. Štaviše, osnivanje takvog suda od strane UN-a imalo bi velike posljedice po imidž Kosova u budućnosti“, kazao je Doli.
Iako je ovaj proces problematičan, on dodaje da Kosovo mora da dokaže svoje sposobnosti kao država, i da ispunjava preuzete odgovornosti .
„Osnivanje Specijalnog suda označio bi doprinos Kosova u ojačavanju imidža, kao zemlje koja je u stanju da sprovodi sve međunarodne obaveze koje je preuzela Skupština u prošlom mandatu“, ističe Doli.
Analitičar Rashiti navodi da je ova obaveza i jedan od uslova EU, bilo da se radi o liberalizaciji viza, ili o okončanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Takođe, dodaje on, prijateljske države Kosova ne žele da ovaj proces preuzme UN, kada bi se Kosovo inače ponovo blokiralo od država koje nisu priznali nezavisnost.
„Međunadorni faktori, Brisel i Vašington, hoće da ovaj proces ostane Kosovu i EU, i da se ne širi van tog okvira zato što neprijatelji Kosova mogu upotrebiti ovo za narušavanje državnosti. Kosovo ne smije da dozvoli da jedan taakv sud ostane sa otvorenim mandatom, jer će se tako degradirati državni subjektivitet“, kaže Rashiti.
Ministar pravde Hajredin Kuçi nedavno je pred parlamentarnim Odborom za zakonodavstvo objasnio nacrt zakona o procesu osnivanja Specijanog suda. On je kazao da će Specijalni sud za ratne zločine biće u Holandiji, iako još uvijek nema sporazuma o tome. On je dodao da je dokument izradila Evropska komisija i da će se stavovi usaglasiti.
U međuvremenu, predsjednica Kosova Atifete Jahjaga je u intervjuu za dnevnik “Koha Ditore” kazala je da će Specijalni sud biti formiran, jer je to međunarodna obaveza koju je Kosovo preuzelo.
“Kosovo za sva vremena treba da okonča jedno poglavlje svoje prošlosti i proces formiranja Specijalnog suda će se nastaviti i okončati. Mi smo preuzeli međunarodnu obavezu koja je usvojena u Skupštini Kosova prošle godine sa dvije trećine glasova poslanika. Sada smo pri okončanju te obaveze koju imamo”, kazala Jahjaga.
Potpredsjednik Skupštine Xhavit Haliti, inače bivši šef logistike OVK-a, u intervjuu za kosovski javni servis RTK u ponedjeljak je poručio da niko nema razloga da se plaši Specijalnog suda.
