Kosovski analitičari smatraju kako će prevremeni izbori 11. juna donijeti određena rješenja političke krize uzrokovane smenom Vlade u Skupštini na inicijativu opozicije, ali da će teško biti rješena goruća pitanja kao što je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i ratifikacija Sporazuma o demarkaciji granice s Crnom Gorom. Smatraju kako su na nastanak krize djelimično uticali i predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu.
Politikolozi Ramush Tahiri i Belul Beqaj u izjavama za Anadolu Agency (AA) ističu da je i međunarodna zajednica uticala na stvaranje političke krize.
Tahiri podsjeća da je nakon parlamentarnih izbora 2014. bila formirana postizborna koalicija VLAN, u koju su ušle do tada opozicione partije: Demokratki savez Kosova (LDK), Pokret “Samoopredeljenje’, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Inicijativa za Kosovo (Nisma). Međutim, zbog odluke Ustavnog suda da se partiji koja osvoji najviše glasova na izborima daje mandat za formiranje Vlade, doplo je raspada VLAN-a. Kako je najglasanija partija bila Demokratska partija Kosova (PDK), ali ne sa dovoljnom većinom da samostalno formira Vladu, LDK napušta VLAN i potpisuje sporazum sa PDK-om.
– Politička hipokrizija –
“Tako je stvorena velika koalicija između dve glavne stranke na Kosovu, koja je funkcionisala tri godine, ali se na kraju raspala zato što je jedan koalicioni partner, u ovom slučaju PDK, izračunao da bi mogao da ima tri funkcije – premijera, predsednika Skupštine i predsednika zemlje”, kaže Tahiri.
Prema njegovom mišljenju, politička kriza u zemlji ima veze i sa visokom stopom nezaposlenosti, privatizacijom, kao i neuspešnim izvozom i uvozom. On ocenjuje i da nasilni protesti i blokade do kojih je došlo zbog sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, dijaloga Kosovo- Srbija, kao i sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, nisu bili razlozi za raspad koalicije i rušenje Vlade.
Tahiri smatra da na Kosovu vlada hipokrizija političkih elita, zato što će “uprkos promeni vlasti, 70 posto poslanika biti isto kao i do sada, a partijske liste, programi i razvojne strategija ostaju isti kao i ranije”. Takođe, ističe da je potrebno povlačenje međunarodne zajednice sa Kosova kako bi ova zemlja pronašla svoj put ravoja.
“Bespomoćnost građana je u tome da se sve ove garniture, sve ove elite, održavaju međunarodnim misijama koje su ovde. Misije ih održavaju, hrane i podržavaju. Zato mi ne možemo napraviti promene i nadati se da možemo promeniti ovu situaciju”, naglasio je Tahiri.
– Nametnuti uticaj međunarodne zajednice –
Belul Beqaj uzrok trenutne situacije na Kosovu vidi u izvanrednom nametnutom uticaju međunarodne zajednice.
“Ovo je urađeno zahvaljujući izvanrednom nametnutom uticaju međunarodne zajednice, koja je smatrala da ako napravite ‘slon koaliciju” možete dovesti do kraja nekoliko važnih tema koje utiču na odnose između Kosova i Srbije, kao što su demarkacija ili Zajednica opština sa srpskom većinom”, kazao je Beqaj.
Posledica ovakvog stanja je da je narod potpuno izgubio poverenje u domaće političare i politiku, dok “nijedan partner ne veruje drugom političkom partneru i to govori o dubokoj moralnoj i političkoj krizi”.
Beqaj očekuje pozitivne promene nakon prevremenih parlamentarnih izbora, ali ne i rešenje pitanja kao što su demarkacija i ZSO. Prema njegovim rečima, u ovom novom odnosu, politička kriza će se produbiti. Kako on kaže, sada postoji približavanje stavova oko demarkacije, ali ZSO ostaje “trojanski konj” unutar kosovske države.
Vlada Kosova je srušena glasovima poslanika Demokratske partije Kosova Kadrija Veselija, koja je bila kolaicioni partner Demokratskom savezu Kosova Ise Mustafe, iako je opozicija tražila izglasavanje nepoverenja Vladi.
Predsednik Kosova Hashim Thaci je nakon pada vlade raspisao prevremene parlamentarne izbore za 11. jun i prvi put su formirane velike predizborne koalicije albanskih partija. S jedne strane je koalicija PDK-AAK-Nisma sa još deset malih partija, čiji je kandidat za premijera Ramush Haradinaj, lider AAK-a. S druge strane je koalicija LDK-AKR (Alijansa za novo Kosovo, Behxheta Pacolija) kojoj se pridružila i nova partija “Alternativa” Mimoze Kusari Lila i Ilira Dede. Njihov kandidat za premijera je Avdullah Hoti iz LDK-a, dosadashnji ministar finansija.
Pokret “Samoopredeljenje” na izbore izlazi samostalno i njihov kandidat za premijera je Albbin Kurti.
Centralnoj izbornoj komisiji liste sa kandidatima za poslanike Skupštine Kosova predalo je 26 političkih subjekata, od kojih je 5 koalicija, 19 političkih partija i 2 građanske inicijative.
