Ako ideja o razgraničenju između Srbije i Kosova ne uspije, ne vidim šta je plan B, kaže bivši zvaničnik Pentagona zadužen za Balkan Majkl Karpenter.
On dodaje da će se na kraju sve svijesti na dogovor velikih igrača, među kojima su SAD i EU i na sporazum lidera na terenu.
Karpenter smatra da unutrašnje prilike u Srbiji i na Kosovu još nisu takve da bi ideja o razmjeni teritorija mogla da uspije.
On, međutim, ne vidi plan B za razgraničenje, jer ne veruje da bi nastavak dijaloga, onako kako ga je vodila šefica evropske diplomatije Federika Mogereni, vodio nečem konkretnom.
“Mislim da bi Srbija, ako bi htela da prevaziđe tu barijeru i prizna nezavisnost Kosova, morala da dobije nešto veoma konkretno zauzvrat, nešto što će građani osetiti kao vredno. Ali, mislim da tako nešto još nije na stolu”, naveo je Karpenter.
Kaže da je članstvo u EU dalek put tokom kojeg treba ispuniti razne uslove i da to nije dovoljno, te navodi da osnivanje fonda od 10-15 milijardi dolara za stabilizaciju prilika u Srbiji i na Kosovu, u kojem bi mogle da učestvuju i SAD, ne bi bilo izvan mogućnosti EU.
Na pitanje da li je aktuelna američka administracija više od prethodne zainteresovana da reši pitanje Kosova, aktuelni direktor “Pen Bajden centra”, a bivši savetnik nekadašnjeg američkog potpredsednika DZozefa Bajdena, kaže da ne misli da su uložili više diplomatskih napora, ali im odaje priznanje jer “žele da istraže svaki ugao i iskoriste priliku da se spor reši”.
“Na kraju će se sve svesti na dogovor velikih igrača, među kojima su Amerika i EU i na sporazum koji postignu lideri na terenu, što neće biti nimalo lako, bez obzira na to ko je na vlasti u Vašingtonu”, rekao je Karpenter i dodao da, na primer, podrška ideji o razmeni teritorija nema veze sa partijskim podelama u Americi, jer je ima i među demokratama i među republikancima.
Upitan da li je dogovor moguć za vreme Trampove administracije, kaže da je to moguće pod određenim okolnostima, ali da mu se ne čini da su unutrašnje prilike u Srbiji i na Kosovu takve da bi ideja o razmeni teritorija mogla da uspe.
Karpenter ocenjuje i da je iz perspektive Moskve bolje da se održi konflikt između Kosova i Srbije jer to, kaže, dozvoljava Rusiji da se predstavlja kao čuvar srpskih interesa i protivnik Kosova.
Navodi i da je sezona izbora na Kosovu i u Srbiji loš momenat za dogovaranje međunarodnih sporazuma, te da je i činjenica da Kosovo nema premijera velika prepreka napertku.
“Ne bih rekao da je dogovor nemoguć, ali se čini malo verovatnim.”
Karpenter je ponovo odgovorio i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, za kojeg je ranije rekao da se meša u američku politiku time što poziva Srbe u SAD da glasaju za Trampa, na šta je Dačić rekao da “niko nije pominjao mešanje kada su Albanci glasali za Klintona ii kongresmena Eliota Engela”.
Karpenter navodi da Dačić ima pravo da podržava koga hoće, ali da, kaže, nije pametan diplomatski potez da ministar spoljnih poslova Srbije polaze sve nade u jednu političku partiju.
“Oko Srbije i Zapadnog Balkana generalno u Americi postoji konsenzus obe partije i mislim da bi za Srbiju bilo bolje da tako i ostane, a ne da se nešto politizuje”, naveo je bivši savetnik Dzozefa Bajdena, koji je, inače, aktuelni kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD.
