Nemačka se i dalje bavi katastrofalnim poplavama koje su odnele više od stotinu života i uništile brojne stambene i poslovne zgrade, a nova opasnost se već nazire. Strahuje se da bi ogromna brana u blizini Kelna, koja je takođe pod naletom bujičnih poplava, mogla da popusti.
Vlasti su naredile evakuaciju stanovnika nekoliko sela na jugu regiona jer smatraju da bi brana Stajnbah mogla puknuti i izazvati novu katastrofu, piše Nju Sivil Inžinjiring.
Do sada je oko četiri i po hiljade ljudi napustilo poplavljene regione i malo je verovatno da će se uskoro vratiti svojim kućama jer prognozeri najavljuju nove padavine. Inženjeri i vatrogasci pumpali su vodu iz rezervoara cele noći, smanjujući nivo vode za oko dva centimetra.
Lokalne vlasti su ujutro izdale saopštenje u kojem kažu da je situacija stabilna, ali i dalje vrlo opasna. Voda se još ispumpava, a krak autoputa 61 zatvoren je zbog bezbednosti.
Brana je izgrađena između 1934. i 1936. godine, a detaljno je obnavljana od 1998. do 1990. Rezervoar pokriva više od četrnaest hektara zemlje, u svojoj najdubljoj tački dubok je više od 17 metara i ima kapacitet od milion kubnih metara vode.
Strahuje se da su druge brane na tom području u opasnosti od pucanja zbog obilnih padavina. Jezera na brani Rurtalsperre, kao i Bever kod Radevormvalda, presušuju, a stanovnicima je naređeno da odmah napuste to područje radi svoje sigurnosti.
Nemačke regije Rajna-Palatinat i Severna Vestfalija najteže su pogođene nezamislivom katastrofom. Pogođene su i Belgija i Holandija u blizini, gde su zatvoreni brojni putevi i obustavljene neke železničke pruge. Klizišta su zabeležena u sve tri zemlje.
Stručnjaci za poplave to povezuju sa klimatskim promenama. Armin Lašet, predstavnik lokalne vlade u regionu, pripisao je ekstremne vremenske prilike globalnom zagrevanju.
“Videćemo još takvih događaja, što znači da moramo uložiti napore da zaustavimo klimatske promene”, rekao je on.
Stanovnici Nemačke zgroženi su prizorima poplave koja je usmrtila više od stotinu ljudi, više od 1.300 se još uvek vodi kao nestalo, a stotine stambenih i poslovnih zgrada nestalo je sa lica zemlje.
Neki upoređuju nivo devastacije sa štetom u Drugom svetskom ratu, a na to nas sigurno podsećaju scene oklopnih vozila nemačke vojske koja čiste ulice. U naselju Šuld u ajfelskoj regiji bujica je bukvalno odnela kuće i automobile, a putevi su bili prekriveni ruševinama i debelim slojem blata.
76-godišnja Marline Viešmnn rekla je za BBC u suzama da je Schuld poslednju tako tešku poplavu doživeo davne 1910. godine, a taj događaj se i danas pominje kao jedan od najstrašnijih u istoriji naselja.
“Ovo je katastrofa. Sve je uništeno, sve je odnela bujica. Ovo je bio naš teniski teren”, kaže on pokazujući na ruševine u blatu.
Gregor Jeriko iz Rajnbahaa kaže da u njegovom susedstvu postoji “vrlo tužna scena”. Ulice, mostovi i neke zgrade su potpuno uništene.
“To je veoma tužno. Ljudi su izgubili domove, automobili su u blatnjavim lokvama, a delovi kuća su na ulicama. Moj grad izgleda kao bojno polje. Smeća ima svuda”, rekao je.
Dodao je da je devojčica koju je poznavao umrla kada ju je udario automobil i utopila se u bujici vode. Njegov brat je pokušao da joj pomogne, pozvana je Hitna pomoć, ali bilo je kasno.
U obližnjem Hejmerzeimu stanovnici kažu da su imali samo nekoliko minuta da izbegnu nasilnu bujicu. Uve i Robert Godeke i njihov pas Kuno pobegli su kroz kuhinjski prozor kad su čuli tutnjavu naleta vode. Spasio ih je motorni čamac Crvenog krsta.
“Sve je plivalo pored nas, stolovi, stolice, kante za smeće …”, priseća se Uve.
Jedan od spasilaca iz lokalne dobrovoljne vatrogasne službe rekao je da nikada nije video takvu poplavu.
“Stajali smo na suvom, a samo deset minuta kasnije bili smo najmanje deset centimetara u vodi”, rekao je, opisujući trenutak kada su helikopteri pozvani da pomognu u izvlačenju ljudi sa krovova, jer je postalo jasno da kopnene snage ne mogu ovde ništa učiniti. Nestao je i signal mobilnog telefona, što je dovelo do potpune panike, jer ljudi nisu mogli da zovu spasilačke službe ili svoje najmilije.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
