Povodom glasanja, kojim je odbijen prijem Kosova u UNESCO, list Berliner Zeitung piše: “Rezolucija je za dlaku promašila potrebnu dvotrećinsku većinu. Prije svega Srbija i Rusija, koje ne priznaju Kosovo, su se svojski založile protiv prihvata Kosova u UNESCO. Taj prihvat bi Kosovu donio finansijska sredstva u oblasti obrazovanja i kulture. Pored toga to bio prvi korak ka članstvu u EU”, piše Berliner Zeitung.
Neue Zuercher Zeitung dodaje: “Srbija je sa svoje strane vodila opsežnu kampanju kojom je pokušavala da spriječi prijem Kosova u UNESCO. Srbija je ukazala da jedna država, koja razara i pušta da propadne hrišćansko-pravoslavno arhitektonsko nasljeđe ne zaslužuje da bude član organizacija koja se zalaže za očuvanje kulturnog nasljeđa. Kosovski premijer Isa Mustafa optužio je Srbiju da je rasističkom akcijom spriječila prihvat Kosova u UNESCO. Kontroverze oko toga bi mogle voditi daljem pogoršanju odnosa između Srbije i Kosova, tim prije što je Sporazum o normalizaciji zbog obstrukcije kosovske opozicije pod velikim pitanjem”, piše Neue Zuercher Zeitung.
Zamršeno stanje na Kosovu
Weser-Kurier iz Bremena u članku pod nazivom “Kosovska rana ostaje otvorena” piše: „Tomislav Nikolić bjesni i pravi đavolski scenarij. Kaže: Potpuno sam ubijeđen da bi u Srbiji došlo do građanskog rata. Srpski predsjednik tim riječima upozorava EU da ne postavlja ultimatume. Tako to razumiju u Srbiji. A Nikolić je izvukao smjelo poređenje: „Pritisak Evropske komisije je kao ultimatum Austro-Ugarske monarhije Srbiji 1914. Reakcija Austrougarske nakon atentata na prijestolonasljednika je svijet odvela pravo u katastrofu Prvog svjetskog rata.“
Tako počinje tekst novinara Norberta Holsta objavljen u listu Vezer-kurir povodom glasanja o prijemu Kosova u UNESCO. U nastavku on objašnjava da je „stanje na Kosovu zamršeno“: da je ono 2008. proglasilo nezavisnost koju sada priznaje više od 100 država. No, „Kosovo je formalno još uvek dio Srbije“. S druge strane, „Beograd je u škripcu: osiromašena zemlja – stopa nezaposlenosti je veća od 20 odsto – želi u EU kako bi se ekonomski oporavila.
U tekstu se navode riječi srpskog premijera Aleksandra Vučića da „većina naših ljudi želi da bude dio Evrope“. S druge strane, „Kosovo je upravo za starije Srbe stvar srca“. Poslije kratkog opisa rata na Kosovu piše da situacija i tamo „kuha“. „Ta zemlja prema volji Evropske komisije mora da se obaveže da pruži srpskoj manjini autonomna prava. Opozicija se zbog toga žestoko buni. Parlament je već tri puta blokiran suzavcem. Pripadnici opozicije su se u glavnom gradu Prištini žestoko sukobljavali sa policijom.“
Glasine o novim izborima
„Jedno je sigurno: Kosovo je tema koja upošljava mnoge ljude u Srbiji. Ipak, nejasno je po koju cijenu će građani biti spremni da se drže za taj komad zemlje.“ List citira jednu predstavnicu Centra za evroatlantske studije koja kaže da srbijanska vlada instrumentalizuje tu temu. „Ima dobrih razloga za tu interpretaciju. Otkako se Brisel i Beograd spore oko paragrafa 35, ne prestaju glasine o novim izborima. Pri tome vladajući savez desnokonzervativaca i socijalista ima jasnu većinu u parlamentu, a poslednji izbori su održani prije godinu i po dana. Napredna stranka je osvojila 48,9 odsto glasova. U aktuelnim anketama, ima više od 50 odsto.“
Članak se dalje bavi srpskom omladinom koju politika nervira i koja je riješila da uzme stvari u svoje ruke, poput onih koji su u „Gradu mladosti“ u Novom Sadu organizovali izložbe, buvlje pijace i koncerte; mladi „uspostavljaju kontakte sa inostranstvom i uzimaju život u svoje ruke, pri čemu imaju „pragmatičan odnos prema Kosovu“. Tako jedna 22-godišnja studentkinja kaže: „Kosovo smo već izgubili.“
„U Srbiji se stalno sreću dva lica te zemlje. Ovde stare elite iz politike i privrede koje se bave starim razmiricama kao što je ona oko Kosova; tamo – slobodoljubiva i prema svetu otvorena omladina, koja se bori za svoj slobodni prostor. Srbija je zemlja u traženju – između juče i sutra“, piše Weser Kurier iz Bremena.
