Povratak u Beograd nikad nije bio teži. Prizren vas razmazi, rastereti, dopušta da u njemu uživate. I ove godine je, zahvaljujući Dokufestu, postao na desetak avgustovskih dana najvažnija metropola, utočište filmadžija, organizatora, volontera, muzičara, novinara, slučajnih prolaznika, gostiju iz celog sveta, koji su u Prizren migrirali dobrovoljno, jer boravak tamo okrepljuje iako noćima ne spavate, smiruje iako ste sve vreme u pokretu, razgovoru, među ljudima. Jer Dokufest i Prizren su neraskidivi i mnogo su više od filmskog festivala i običnog grada. „Prizren is a state of mind“, poručili su to organizatori odavno, samouvereno, znajući da ne greše. I više nema ni razloga pitati se šta to Prizren čini tako posebnim i kako je moguće da kosmopolitizam i duh grada ostanu tako čvrsti uprkos problemima, siromaštvu, korumpiranoj gradskoj vlasti. Tajni sastojak koji taj grad čini posebnim i lekovitim za posetioce ostaće možda zauvek nepoznat, možda nije isti za svakoga, zato smo pripremili mali vodič, svojevrsni e-leksikon prizrenskih pojmova i pojava, da znate šta vas čeka kada odete i da pronađete svoj omiljeni prizrenski kutak.
DOKUFEST – Predstavlja se kao međunarodni festival dokumentarnog i kratkog filma koji traje već 14 godina, a zapravo je mitsko biće začeto u viđenim i mudrim prizrenskim glavama, izronilo iz pene reke Bistrice i postalo simbol za jedan od najboljih festivala dokumentarnog filma i najbolji ambasador Kosova u svetu.
LUMBARDHI – Kulturni centar i bioskop koji je svemoguće mitsko biće zvano Dokufest nedavno spasilo propasti i otrglo iz ruku koje bi samo da grabe, a ništa ne daju, osim računa za parking. Umesto parkinga, Lumbardhi je spolja ostao bioskop na otvorenom, a unutra postao dom izložbama, promocijama, kulturnim radnicima. Osvedočen je i kao mesto susreta starih prijatelja. Tako su se ove godine sasvim slučajno sreli Petar Luković sa Zvezdare i Vanessa Vasić iz Londona, veterani prijateljstva, koji se nisu videli više od 20 godina.
HOSPITALITY – Čuveno prizrensko gostoprimstvo oličeno u svakom pojedincu, ali i ime isto tako gostoljubivog centra u kojem vas čekaju Dafina, poznatija kao Dafina The Great, Flaka, Fllanza, Oktay, uvek spremni da pomognu, pokažu gde vam je hotel, reše svaki problem, upute vas u dobrom pravcu, pošalju volontera da vam donese karte za film… Od ove godine dele prostor sa press centrom, u kojem takođe odgovaraju na sve vaše potrebe – od velikog kompjutera za rad jer vam je mali onaj laptop, do ponovnog izdavanja akreditacije jer ste je tako inteligentno izgubili pod okriljem Doku noći.
MIGRACIJE – Tema ovogodišnjeg Dokufesta, tema dana, godine, decenije. Otvaranje očiju, suočavanje sa istinom, tuđom patnjom koja je mogla biti ili jeste bila naša. Posramljujući osećaj privilegovanosti što ste se danas, 2015. našli u Prizrenu, okruženi svim onim što izbeglice nemaju.
KALAJA – Tvrđava u Prizrenu, tačnije, iznad Prizrena, koja se jasno vidi iz grada i koja gleda na ceo grad. Za vreme Dokufesta postaje domaćin jednom od najlepših bioskopa na otvorenom, sa čim se slaže i britanski Daily Mail. Za e-novine još neosvojena, ali mi ćemo se popeti kad se najmanje budete nadali. Ili kad naprave žičaru.
SVADBA – Svetkovina koja se odigrava svaki dan, tokom celog avgusta. Nije bitno da li je nedelja ili sreda, dijaspora je tu, svadbe će biti. Mladenci se slikaju na Kamenom mostu, snimaju propratne romantične filmove za YouTube i dušmane, čuju se sirene, vijore zastave. Frizure i šminka rade se već od šest ujutro, iako može i ranije. Što ranije, to skuplje. U osam se već može udarati i u bubnjeve i timpane, što domaćinima i gostima Dokufesta neobično prija, posebno ako su prethodno pohodili DokuNights.
DOKUNIGHTS – Svetkovina koja se odigrava svake noći za vreme Dokufesta. Počinje u ponoć, kraja nema. Mesto dešavanja: Maraš, petnaestak minuta udaljen od centra, gotovo na izlazu iz grada. Možete doći i taksijem, koji će vam naplatiti čitava dva evra. Tamo se okupljaju mladi ljudi, uz pokoji izuzetak, da se zabave posle zabavnog dana. Dokufest im je i to omogućio. Ove godine bilo je najviše didžejeva, čiju muziku ne razumem uopšte, ali je bilo zabavno ne uklapati se i gledati te mlade ljude kako se zabavljaju i sve razumeju.
BARACA – Zborno mesto, hit mesto, okupljalište, epicentar. Priprema za DokuNights, ponoćni koktel, jutarnja kafa. Mesto u koje dolaze svi i čije ime samo neiskusni i neobavešteni čitaju kao „baraka“, a čita se „po Vuku“, tako kako i piše. Jer to je Acin bar, bar kod Ace, čuvenog e-prijatelja, bar koji nikad nije prazan, čak i kad nema Dokufesta. Lično smo se uverili.
SOK OD LATICA RUŽE – Naručite kod Ace i nećete se pokajati. U zdravom telu, zdrav duh!
THEATRE – Nije pozorište, već kafić u čijoj se bašti organizuju prijemi. I oni su u duhu Dokufesta – opušteni, neopterećeni, organizovani bez pompe i malograđanskog glamura. Još jedno mesto na kom možete sresti drage ljude i čuti nešto pametno. Ove godine prijeme su organizovali Kosovski kinematografski centar, te tradicionalno, ambasade SAD i Nemačke, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo za evropske integracije i Limak.
ŠADRVAN – Glavni trg, česma (na kojoj ne morate da pijete vodu da biste se vratili u Prizren), adresa najveće samoposluge u koju uđete da kupite prizrenski ratluk i lamentirate nad nenormalnim beogradskim cenama. Uveče, za vreme Dokufesta, Šadrvan može da primi rekordan broj ljudi. Ako se tamo slučajno nađete u gužvi, ne pokušavajte da stanete ili pobegnete, tecite s rekom ljudi, spasite se stampeda.
VERONA – Restoran na Šadrvanu, čiji se vlasnik uvek obraduje glavnom uredniku e-novina. Pored Verone, možete ručati u Istanbulu, Sarajevu, popiti piće u Dubrovniku ili bozu u Novom Sadu.
ČAJ – „Prizren, city of love, caj, and you“, piše na majicama iz nove „kolekcije“ Dokufesta. Čaj potražite na Šadrvanu i oko njega, služi se čak i u dvorištu džamije. Košta 30 centi i svojom cenom namerno zbunjuje nesrećne Beograđane. E-delegaciji najviše se sviđa čaj u hotelu „Grand Ephesus“, možda zato što nam je ljubazno osoblje poklonilo orahovačko vino.
PEŠAČKI PRELAZ – Čekate li da prođu kola, nikada nećete preći ulicu, jer je kolona u avgustu neprekidna. Očekujete li da neko stane, opet gubite vreme. Zakoračite hrabro i krenite, svi će stati, čak i limuzina iznajmljena za svadbu.
ĐUBRETARI – Kreću se gradom lagano i vešto u novom belom vozilu, poklonu prijateljskog naroda Japana. I ne bi to bilo ništa neobično kada mašina ne bi, dok radnici obavljaju svoj posao, ispuštala umilne zvuke slične onima koje čujete kad otvorite muzičku kutiju ili kad pred Novu godinu gledate one reklame s Deda Mrazom i praznicima. Odmah je toplo oko srca.
BIG MACCHIATO – Teško da ćete igde na Kosovu popiti lošu kafu, samo treba da znate kako da je naručite. „Big macchiato“ recite onda kada želite cappuccino, jer ako naručite cappuccino, dobijate zapravo big macchiato sa šlagom. Treba li reći da kafa košta oko 50 centi, a ukus se ne razlikuje od prave italijanske.
BOZA – Ono čime se Luković drogira dok je u Prizrenu. Svi putevi, eto tako, sasvim slučajno vode preko „Zdravljaka“ („Shendeti“), gde usput popije četiri boze, pa ga bude sramota da naruči petu. Iz „Novog Sada“ još nije poneo zalihe u Beograd, to je zadatak za iduću godinu.
DOKUSHOP – Omiljeno mesto za shopping tokom Dokufesta. Nalazi se na Šadrvanu, a ljubazni volonteri su tu da vam overe kartu za projekciju na koju želite da idete, da vas upute u program, pomognu, objasne i, konačno, s vama biraju majice izrađene specijalno za Dokufest. Zaštitno lice garderobe sa potpisom Dokufesta i istaknuti maneken, Petar Luković, već godinama nosi te majice, a naročito zadovoljstvo mu predstavlja da to radi pred zbunjenim Beograđanima. Zahvaljujući tolikoj poularnosti, majice se prodaju već prvog dana, razgrabe se najlepši dezeni, boje i poruke, ali zato su tu volonteri da vam pomognu, raspakuju sve majice i pokušaju da pronađu onu najbolju. U Dokushopu možete kupiti i cegere, šolje i postere, sve što će vas kad se vratite kući podsećati na Prizren.
BIOSKOP – Kada je prvi Dokufest održan, grad nije imao čestitu bioskopsku salu. Danas može da se pohvali najlepšim kino lokacijama, naročito kad je reč o bioskopu na otvorenom. Koliko je festival veliki i dobro organizovan, postane jasno kada vidite da se bez problema na više lokacija u istim terminima prikazuju različiti filmovi. Projekcije počinju već u podne. U to vreme, pa u 14, 16 i 18 sati možete gledati filmove u tri zatvorena bioskopa – Kino klubi, gde uživate u kamernom prostoru zavaljeni u fotelju, Shtepia e kultures, domu kulture ispred kojeg vas čekaju izložbe, instalacije i performansi i Dokukino, renoviran bioskop sa najprijatnijom klimom. Uveče počinju projekcije na otvorenom, pa od 20 i 22 sata možete da birate čak između pet lokacija – hoćete li u Kino Lumbardhi, Kino ne lum (na reci), Dokukino pllato, Kino Kalaja ili novooformljeni Dream Cinema na Marašu, gde vas umesto stolica čekaju dušeci za spavanje, odnosno sanjarenje uz filmove.
***
Dok većina ovdašnjih medija servira priče o neuništivoj mržnji Srba i Albanaca i propalom Kosovu koje je uvek na ivici sukoba, sve više mladih iz Srbije ipak odlazi na Kosovo, u Prizren, na Dokufest, gde se sve predrasude potpuno brišu. Sat i po od granice sa Srbijom, sat i po od albanske obale, Prizren je idealna tačka susreta, sklapanja prijateljstava, dom najboljeg festivala neopterećenog glamurom, oaza, utočište, naš Shangri La. Prizren is a state of mind, indeed.
Sandra Dančetović
