To što nema obje ruke mu ne predstavlja nikakav problem da bude jedan od najboljih učenika u svojoj školi.
Čak je njegov rukopis, iako piše nogama vrlo čitljiv i lijep.
Iako škola ima posebna odjeljenja za osobe sa posebnim potrebama Arijon je htio da pohađa školu sa redovnim učenicima.
“On je prošao u redovnom razredu i sada je odličan učenik sa kojim se možemo pohvaliti. Iako je bez ruku, mnogo ljepše piše od nas večine koji imamo ruke”, kaže Januz Mazreku, direktor škole “Ibrahim Mazreku” u Mališevu.
Adem Hoti je njegov prvi učitelj navodi da je dosta snage i vremena uložio u Arijana.
“Na početku smo imali poteškoča, ali smo postupno bili sve bolji i bolji”, kaže Hoti.
Arijonitu ne nedostaje nit podrška društva iz škole.
“Mislim da on uči mnogo više od nas”, kaže jedna njegova drugarica. “Ne, izgleda , već sigurno uči više od nas”, potvrdio nam je jedan njegov drugar iz razreda.
Njegov nerazdvojni pratilac je njegova drugarica iz razreda i njegova rođena sestra.
“Arijonit mi nije samo brat, on mi je prijatelj, on mi je sve. On poznaje stvari mnogo više od mene”, kaže njegova sestra Qelebie Krasniqi.
On je i u svojoj kući nezavistan, hrani se nogama, čak koristi i društvene mreže na svom računaru.
I slikanje, koje je njegova strast je posao kojeg odradi nogama.
“Ne, uopšte mi nije teško. Ništa mi ne smeta”, kaže Arijon Krasniqi.
Postavljanje proteza je proces kojeg može završiti samo van Kosova, košta negde između 45 i 70 hiljada eura, a taj novac njegovi roditelji nemaju.