Jedini sporazum koji je oživeo na terenu je onaj o priznanju carinskih pečata, ali su njegovi efekti za Kosovo simbolični, jer ta država izvozi mnogo manje u poređenju za uvozom srpskih proizvoda.
Stručnjak ekonomskih pitanja, Naim Gashi, u izjavi za program RSE, navodi da je briselski dijalog bio plodan, ali ne onoliko koliko je trebalo jer, kako kaže Gashi, „Srbija je sklona tome da potpisuje sporazume, a da ih ne spovodi“.
„Jedna od direktnih intervencija Srbije u državu Kosovo u ekonomskom smislu jeste kada se radi o podjeli budžetske linije Srbije za Kosovo. Dakle, Srbija i dalje finansira paralelne strukture na Kosovu iako Briselski sporazum predviđa drugačije“, kazao je Gashi.
Što se tiče nerješenih pitanja između Kosova i Srbije, kao što su energetika i Telekom, Gashi izražava bojazan da će se takvi sporazumi sprovesti.
„Svjesni smo da na sjeveru Kosova ne postoji kontrola kosovskih vlasti i da je tamo sve pod kontrolom paralelnih struktura. Svaki sporazum koji bi doveo do gašenja tih struktura i integracije Telekoma ili energetike u kosovski sistem, bili bi važni za Kosovo“, dodao je on.
S druge strane, predstavnici biznisa na Kosovu traže od EU da utiču više na Srbiju kako bi se pojedini sporazumi postigli i implementirali.
Predsjednik kosovske Alijanse biznisa, Agim Shahini, kaže da su većina ekonomskih sporazuma koji se nisu sproveli, ometali rad biznisa. Tako je i sam politički dijalog Kosova i Srbije negativno uticao i na ekonomski razvoj Kosova, dodaje.
„Kosovska delegacija se u većini slučajeva pokazuje kao previše tolerantna, a ta tolerancija šteti biznisima, ekonomiji, proizvodnji. To važi sada i za zelene kartone oko kojih smo uvijek imali problema. Transport s Kosova se jako malo upotrebljava zato što Srbija oporezuje kosovske transportere“, naglašava on.
Trgovinska razmjena između Kosova i Srbije postoji, ali je više u korist srpske ekonomije.
Na osnovu podataka Agencije za statistiku Kosova, Kosovo je tokom marta najviše imalo uvoza iz Srbije, 15,3 posto, dok je kosovski izvoz za Srbiju 5,6 posto. Tokom 2013. godine, uvoz iz Srbije iznosio je preko 285 miliona eura, dok je u Srbiji sa Kosova ušla roba u vrednosti od 14 miliona.
Safet Grxhaliju, predsjednik Privredne komore Kosova kaže da se u Briselu mogu postići mnogi sporazumi političke prirode, ali ni jedan politički sporazum neće biti održiv ako ne dobije ekonomski pečat.
“Premda je u odnosima Kosova i Srbije, ekonomska saradnja važna i prioritetna”, kaže on.
