Već mi stižu poruke “Što te nema, jel sve ok” pa evo da se javim statusom!!!! “Soba za nikoga” … poglavlje 6!!!!!! Knjiga raste!!! Napisala sam jako puno pjesma, ali moram priznati da mi je ovo pisanje bas zanimljivo, a da je lako … nije .. treba se svega sjetiti. Mislim da je svaka napisana riječ jedno oslobađanje vise. Svako napisano slovo po jedna maligna ćelija manje. Pisanjem protiv bolesti.
Ovo je još jedan od mojih načina… U borbi sa rakom sam shvatila da bolest ne voli pozitivno stanje duha, ne voli kreativnost i angažovanost … bolest voli kad padamo u krevet, kad patimo i plačemo … bolest voli samosažaljenje … tugu … a ja sam opet udarila kontru i po adrenalinu … zato sam se ovih dana raspisala – navela je, između ostalog, Donna, te podijelila još neka svoja razmišljanja:
“Meni je pomogla kemoterapija. Dakle, ja sam za liječnike, dijagnostiku, a onda i za prirodne pripravke… Neće vam pomoći ni kemoterapija, ni alternativa ako sami ne odlučite da ćete vjerovati u oporavak i sve što vam u tom trenutku daje samopouzdanje … Samo tako se pobjeđuje rak!!!”
