Oni se kupaju u ledenoj vodi, a žene rađaju djecu i kad pređu šestu deceniju života pa se s pravom može reći da je način života Hunza približan idealnom, piše “24sata“.
Zdravlje ulazi na usta, kaže poslovica, koje se Hunzi, moglo bi se reći strogo pridržavaju. Tako ljeti jedu samo voće i povrće (i to sirovo) dok se zimi hrane sušenim kajsijama, ovčijim sirom i žitaricama. Ipak, kada stigne proljeće Hunzi su na dijeti, odnosno ne jedu skoro ništa zbog čega se ovo godišnje doba naziva i “gladnim proljećem”. Međutim, naziv se ne odnosi samo na odricanje od hrane već zato što je voće tada nezrelo i nije jestivo, te ovi mladoliki ljudi tada piju samo sok od sušene kajsije. Njima je ovaj godišnji period, koji traje između dva i četiri mjeseca, kult koji se strogo poštuje u njihovoj tradiciji.
Hunzi ne broje kalorije, ali ako bismo njihovu ishranu prebacili u digitron, oni bi dnevno u sebe unijeli u prosjeku 1.933 kalorije od čega svega 50g proteina, 36 grama masti i 365 grama ugljenih hidrata.
Priča o njihovoj dugovečnosti i zdravom životu doprijela je do ušiju mnogih stranaca koji su upravo svoj dom preselili u dolinu reke Hunze zaključivši da je zdrava ishrana ključna za postizanje dugog života.
Ovo je testirao i jedan doktor iz Škotske, Mek Herison, koji je po povratku u Englesku izveo eksperiment sa životinjama. Naime, on je jednu grupu životinja hranio po principu ishrane klasične londonske radničke porodice koja podrazumeva bijeli hljeb, haringe, rafinisani šećer. kuvano povrće i kontzerviranu hranu, dok je druga grupa životinja jela isto što i Hunzi. U prvoj grupi, kod životinja su se javile bolesti od kojih oboljevaju ljudi, dok su životinje iz druge grupe ostale potpuno zdrave.
Koliko je intrigantna njihova dugovečnost svjedoči i zanimljiva situacija sa londonskog aerdroma Hitrou od prije neku godinu. Tada je jedan od pripadnika Hunza, Said Adbul Mobuda, zbunio radnike imigracione službe kada im je pokazao svoj pasoš. U pasošu je pisalo da je Mobuda rođen 1832. godine, odnosno da ima 160 godina. U svojoj zemlji smatran je štićenikom, a pamtio je događaje koji su se odigravali sredinom 19. vijeka.
Njihov način života i ishrane inspirisao je i autora R. Bičera koji je napisao knjigu „Hunza – ljudi koji ne znaju za bolest”, a u njoj se mogu pročitati kakav način ishrane je ključ za dug i zdrav život.
U knjizi stoji da je vegetarijanski vid ishrane jedan od ključnih, odnosno da bi trebalo unositi velike količine sirovih namirnica, voće, povrće, bez ikakve hemioje. Uz to, mora se redovno poštovati period gladovanja, a alkoholu i slatkišima se rijetko možemo predati.
Štaviše, na međunarodnom kongresu o kancerogenim oboljenjima u Parizu u avgustu 1977. godine, stručnjaci su naveli da je jedino kod Hunza dokazano potpuno odsustvo raka.
Uz zdravu ishranu, oni dnevno prepešače između 10 i 20 kilometara, penju se uz strme planine… a kao još jedan važan dio njihovog zdravlja predstavlja i smijeh i doboro raposloženje koji su sastavni djelovi njihove svakodnevice.
