Kada se u Beogradu 6. maja 1975. godine kružile priče da je drug Tito veoma bolestan, maršal je na Bijelom dvoru u društvu supruge Jovanke primio novinare i rekao im je sa osmijehom na licu da ima problem sa išijasom.
– Teško radim u krevetu. Sad je dobro, mogu i da hodam. Ipak, čujem da ima mnogo takvih, mojih pajtaša, koje muči išijas – rekao je Tito.
On je rekao da na njegovo zdravlje jako utiče i vrijeme:
– Ja sam naprimjer prije nekoliko dana sasvim normalno hodao. Kad poče da pada kiša i mene je uhvatilo gadno… Toliko da sam se plašio da neću ići na paradu – rekao je Broz.
On se na kraju našalio da je i dalje toliko dobar da može “viski da popije bez štapa”!
Josip Broz je bio aristrokrata u pogledu manira, držanja, životnih preokupacija, a s druge strane bio je to ortodoksni boljševik u ideološkom i političkom pogledu, svjestan svoje veličine, svoje uloge, svjestan da je kultna ličnost, nedodirljiv.
Bio je to socijalistički vladar nevjerovatnih intelektualnih potencijala, mudar, lukav, sposoban, hedonista, samozaljubljeni crveni monarh koji nije imao pravih prijatelja.
Kada je riječ o bolestima, Tito je odbijao da o tome razmišlja i govori. O smrti, također.
Smatrao je da je teško da njemu može bilo šta da se desi i da sve uvijek može da drži pod kontrolom.
Tito je bio fizički jake konstitucije. Njegovo osnovno oboljenje je bila šećerna bolest, ali je dugo odbijao da primi insulin.
