Ambasador Velike Britanije na Kosovu Ian Cliff, koji ovih dana završava četvorogodišnji mandat, smatra da je veliki broj kosovskih političara svjestan koliko je specijalni sud važan za Kosovo. On je u razgovoru za Anadolu Agency izrazio nadu da će, iako ima protivljenja, biti potrebna dvotrećniska većina poslanika za ustavne izmjene neophodne za formiranje tog suda.
Specijalni sud će se baviti navodima iz izvještaja Savjeta Evrope o ratnim zločinima Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
“To je pitanje međunarodne reputacije Kosova. Postoji izvještaj Martija (senatora), sada imamo i izvještaj Vilijamsona (tužioaca), i mislim da će biti jako loše ako Skupština bude protiv ovog suda, naročito jer će onda pitanje trgovine organima i sve to, ići u Savet bezbjednosti, u Njujorku. Tamo imamo uticaj Rusije i Kine, koje su protiv nezavisnosti Kosova, i zato je mnogo bolje da ovo pitanje bude na specijalnom sudu, koji je na kraju krajeva, kosovski sud izvan zemlje, ali to je mnogo bolje nego sud Ujedinjenih nacija”, kaže ambasador Cliff.
Specijalni sud će biti izvan Kosova, ističe ambasador, zato što još uvijek puno ljudi u svijetu nema povjerenja u rad kosovskog pravosuđa i smatra se da proces na Kosovu ne bi mogao biti slobodan i fer.
Odluka Vlade Kosova da osnuje fond za odbranu svih koji budu optuženi pred specijalnim sudom, za britanskog diplomatu nije čudna. On podseća da su za suđenja pred Haškim tribunalom odbranu svojih građana plaćale i Srbija i Hrvatska i Kosovo.
– Bez Srba nema kosovskih institucija –
Ambasador Cliff vjeruje da se slučaj smjenjenog ministra u kosovskoj Vladi Aleksandra Jablanovića iz “Srpske liste” nakon njegove uvrijedljive izjave u Đakovici i igranje sa emocijama albanske zajednice od strane “Samoopredjeljenja” neće ponoviti, te da nije u interesu srpske zajednice da njeni ministri i poslanici budu van institucija.
“Ja sam bio prije par dana u Goraždevcu i nekoliko ljudi mi je reklo: ok, u predhodnom mandatu smo imali Thacijeve Srbe, a sad nema Srba uopšte. I na kraju krajeva, ministri i poslanici ne mogu da zastupaju interese svoje zajednice, ako nisu prisutni. Zato ja mislim da će biti jako dobro ukoliko se oni vrate, jer bez predstavnika Srba i drugih zajednica nema kosovskih institucija”, ocjenjuje ambasador.
Kada je riječ o dijalogu Kosova i Srbije, posredstvom EU, Ian Cliff kaže da prvo treba dogovoriti detalje već postignutih sporazuma o energetici i telekomunikacijama te integraciji “Civilne zaštite” na severu Kosova, a onda na red dolazi “najvažnije pitanje Zajednice srpskih opština”. To je ključno pitanje za poverenje srpske zajednice u institucije Kosova, kaže on, i dodaje da se mora pronaći dobro rješenje za ZSO.
“Neće to biti nevladina organizacija, to je jasno, ali neće biti ni Republika Srpska, niti Južni Tirol, niti Škotska. To će biti asocijacija nekoliko opština koje imaju zajednički interes, ali ja mislim da je to put za jasan, transparentan transfer novca iz Beograda za obrazovanje, za zdravstvo, za ekonomski razvoj za srpsku zajednicu.”
– Otvaranje radnih mjesta najvažnije –
Britanski diplomata kaže da pre četiri godine, kada je došao na Kosovo, nije mogao ni zamisliti da će se premijeri Kosova i Srbije mnogo puta sastati i zato je to, po njemu, veliki napredak. Za posljednje četiri godine ostvaren je i veliki pomak u evropskim integracijama Kosova.
“Prije četiri godine rečeno je da Kosovo možda ima perspektivu za Evropsku uniju, ali gospodin Fuele je došao ovdje i rekao da Kosovo ima mogućnost članstva i to je vrlo, vrlo važno”, smatra Cliff.
Ambasador ne misil da je Kosovo daleko od evropskih integracija i nada se da će se potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova obaviti u avgustu. On dodaje da je u procesu evropskih integracija neophodna i normalizacija odnosa između Kosova i Srbije.
“Vi znate da mi imamo iskustvo sa Kiprom i zbog toga EU nije spremna za prijem još jedne zemlje, koja ima problem sa komšijama. To i jeste deo Briselskog sporazuma, da Srbija neće biti prepreka za integracioni proces Kosova i da Kosovo neće biti prepreka za proces integracija Srbije”, podseća on.
Po njegovim riječima, sada je najvažnije pitanje otvaranje novih radnih mjesta, jer se svake godine pojavi novih oko 25 hiljada obrazovanih mladih ljudi, koji traže zaposlenje. Napominje da je nezaposlenost bila jedan od razloga za masovne ilegalne odlaske kosovskih građana u zemlje EU i da je na Kosovu veliki zadatak da primi te ljude nazad.
“Po mom mišljenju bile su tri faze. Na početku su uglavnom išli ljudi iz aškalijske zajednice, onda ljudi iz albanske zajednice bez posla, siromašni ljudi, ali u trećoj fazi je otišlo mnogo ljudi koji su imali radna mjesta, koji su imali primanja i naravno, ako su oni otišli u Njemačku, a uz stepen nezaposlenosti od 30, 40 posto, drugi ljudi su zauzeli njihova radna mjesta”, kaže on.
– Bosna i Hercegovina da se približi Kosovu –
Ian Cliff, koji je prije Kosova, u periodu 2001.- 2005, bio amabasador Velike Britanije i u Bosni i Hercegovini, ocjenjuje da evropske integracije te zemlje idu jako sporo i poručuje da bi BiH trebala da se približi Kosovu, kao i Srbija.
“Kada je bilo priznanje pečata Kosova od strane Srbije, to je bilo mislim 2012. godine, ja sam išao u Sarajevu gdje poznajem mnogo ljudi u administraciji i rekao sam im da ako je Srbija spremna za priznanje pečata Kosova, onda je to vrlo važno i za Bosnu i Hercegovinu i onda je došla odluka i iz BIH. To je uvijek vrlo komplicirano”, kaže Cliff.
Iako je poznato da BiH nije priznala Kosovo, zbog stava entiteta Republika Srpska, ambasador ističe da je čudno što se trgovina između Kosova i BiH uglavnom obavlja između Kosova i Republike Srpske, a ne sa Federacijom BiH. Takođe je čudan problem, dodaje on, da građani Kosova mogu da putuju u Srbiju sa kosovskom ličnom kartom, a ne mogu u Bosnu i Hercegovinu.
On na kraju poručuje da u EU trenutno postoji duh protiv širenja EU, ali da se mora imati nada, jer su građani regije dio Evrope.
“Ja sam optimistačan za regiju, iako ima kratkoročnih problema, ali na kraju, to je interes i za regiju i za Evropu, da sve zemlje regije budu članice Evropske unije”, kaže ambasador Cliff
