Napustio je koledž prije diplomiranja i preselio se u Njujork radi glumačke karijere. Išao je na sve moguće audicije u gradu, ali bezuspješno. Odlučio je da se posveti pisanju i napisao je mnogo scenarija dok je čekao da procvjeta njegova glumačka karijera, prenosi aura.ba.
Kada je 1974. je dobio jednu od glavnih uloga u filmu “The Lords of Flatbush”. Takođe je i jedan njegov dijalog dodat u filmu.
I pored ove male uloge, mučio se da ostane na tom putu. Nastavio je sa audicijama, bivajući odbijen na svakoj. Počeo je da piše više scenarija i primio je slična odbacivanja.
Stalone je ostao bez novca i živio je u očajnim uslovima. Jedva da je mogao da prehrani svoju porodicu. Onda je jednog dana lutao ulicama Njujorka i ušao u biblioteku da bi se ugrijao. Ovo je postala redovna navika tokom hladnih mjeseci.
U to vrijeme u biblioteci je počeo da čita knjige od pisaca kao što su Tolstoj i Edgar Alan Po. To je unaprijedilo njegovo pisanje, pa je tim putem išao sve više.
Sada je očajno tražio posao, ali nije htio da prihvati običan posao, znao je svoj cilj, želio je da bude glumac i to je to.
Okrenuo se ka mnogim žalosnim stvarima kao što je prodavanje ženinog nakita. Bilo je i nekih uloga kojima nije mjesto u ovoj priči.
Uglavnom, jednog dana Stalone je gledao borbu između Vepnera i Alija. Vepner je bio potpuno prebijen, ali se nije predavao i vraćao se po još batina. Ovaj autsajder se zaista borio uprkos malim šansama za pobjedu.
Ovo je inspirisalo Stalonea da piše scenario na osnovu inspiracije od ovog borca. Pisao je 24 sata bez prestanka i time je napisao cijeli scenario za Rokija.
Pokušavao je da proda scenario mnogim producentima, ponovo sa mnogo odbijanja. Tako je bilo mjesecima.
Bio je toliko siromašan da je odlučio da proda svog najboljeg prijatelja, svog psa. Stalone je čekao ispred prodavnice pića i pitao ljude da li bi željeli da kupe njegovog psa. Na kraju je neko kupio psa za oko 50 dolara. Bio je očajan što je morao to da uradi ali…
Nastavio je da gura priču koju je napisao. Nekome se svidio scenario i pristali su da snime film. Bio je uzbuđen i rekao im je da on želi da igra u njemu.
Odbili su ga i rekli mu da je on pisac, ne glumac. Stalone se nije složio sa tim i rekao im je da jeste glumac. Odbio je njihovu ponudu od 100 000 dolara uprkos njegovom finansijskom stanju.
Nakon nekoliko nedjelja su ga kontaktirali sa još većom ponudom, a Stalone je i dalje insistirao da on igra Rokija. Još jednom su ga odbili. Da li je bio lud? Mislim, čovjek je bio siromašan, jedva da je imao šta da jede.
Ponuda je bila sve veća, da bi im prodao film, a da ne igra u njemu. Ponuda je na kraju došla do 400 000 dolara, ali ju je opet odbio. Bio je uvjeren u to da je pravi glumac za tu ulogu i to je bilo to, bez kompromisa.
Na kraju su ponudili Staloneu tričavih 25 000 dolara, da ne bi potrošili mnogo para uzalud, ali je mogao da igra glavnu ulogu. Pristao je. Prva stvar koju je uradio jeste da je otišao do prodavnice pića da bi kupio svog psa nazad.
Čekao je 3 dana čovjeka da dođe s njegovim psom. Ponudio mu je 150 dolara da otkupi psa, ali je čovjek odbio. Ponuda je bila sve veća, ali opet je Stalone znao svoj cilj i nastavio je ka njemu.
Na kraju ga je koštalo 15 000 dolara i uloga u filmu da bi otkupio svog psa. Taj čovjek i pas se pojavljuju u Rokiju.
Naravno da svi znamo šta se dogodilo u Rokiju. Osvojio je “Oskar” za najbolji film 1976. godine. Na ceremoniji je pročitao sve poruke odbijanja od onih koji su rekli da će film biti mlak, predvidljiv i da ga niko neće gledati.
Kakva je to priča o trijumfu? Pokazuje da imate sve mogućnosti koje su vam potrebne da prevaziđete svaku prepreku i postignete bilo koji cilj u životu, bez obzira na godine, prošlost, boju kože ili spol.
Prava upornost se isplati svakog puta, u svakoj situaciji. Upornost će odbiti neuspjeh brže nego bilo koja vještina ili sreća ikada.
