U Prištini postoji više uglova gledanja na politiku sadašnje Vlade Srbije, ali je zajednička “ogromna sumnja da se nešto esencijalno promjenilo”, izjavio je glavni i odgovorni urednik dnevnika Koha ditore Agron Bajrami.
U intervjuu agenciji FoNet Bajrami je objasnio da se u Prištini smatra da Vlada Srbije ima kontinuitet u politici prema Kosovu kao i vlade prije nje, jer odbija da prizna nezavisnost Kosova.
Uprkos problemima i zastojima, u ispunjavanju odredbi Briselskog sporazuma bilo je i nekih uspjeha, istakao je Bajrami, poput omogućavanja slobode kretanja, “ali to je samo privid normalizacije odnosa”.
„To jeste dobro, ali nije potpuno. Potpuna stvar bi bila kad bi političari seli i dogovorili se se o onome o čemu se stvarno ne slažemo“, ocjenio je Bajrami.
On smatra da se Srbija ponaša “kao da Kosovo ne postoji takvo kakvo jeste” i ukazuje da su obje strane odgovorne za probleme u primjeni Briselskog sporazuma, ali da je odgovornost i na Evropskoj uniji.
Od početka je bilo jasno da je EU, kao posrednik, dozvoljavala da obje strane interpretiraju ono što potpisuju onako kako one žele i kako im odgovara. Beograd to vidi na jedan, Priština na drugi način, a Brisel se nije mnogo mješao da to objasni ili razjasni, rekao je Bajrami.
Upitan o Zajednici srpskih opština (ZSO), Bajrami je odgovorio da bi ona mogla da se formira kada bi na Kosovu postojao konsenzus o tome da je riječ o rješenju koje će omogućiti da Kosovo funkcioniše bolje.
Postoji, međutim, veliki strah na Kosovu, za koji Bajrami smatra da nije neosnovan, da ZSO u budućnosti može da se pretvori u neku vrstu Republike Srpske.
„Kad vidimo Bosnu i Hercegovinu, onda nam je jasno zašto ljudi ne žele da se tako nešto desi. Mislim da Briselski sporazum ne razjašnjava te probleme“, ocjenio je Bajrami i predvideo da ZSO neće moći da bude formirana sve dok postoje te nejasnoće.
Povodom pitanja o Međunarodnom sudu za ratne zločine na Kosovu, Bajrami je podosjetio da je on formiran na osnovu izvještaja Dika Martija, u kojem se “nalaze imena i slučajevi koji bi mogli da se pojave pred tim sudom”. Ovakav kakav jeste, taj sud, prema ocjeni Bajramija, postiže negativan efekat kod Albanaca, kao da je pravljen samo za njih “i kao da su samo Albanci pravili zločine, što nije istina, jer je istina mnogo, mnogo drugačija”.
N1
