U ovim zimskim danima ono što će vam sigurno privući pažnju šetajući većinom crnogorskih gradova jeste miris pečenih kestena i njihovi prodavci. Po kiši, vjetru, suncu, oni su uvijek tu, jer nekima je to jedini izvor zarade.
Đulsen Moukoč je jedan od njih. Ovaj četrdesetčetvorogodišnjak već osam godina dolazi iz Dragaša u Bar da bi zaradio tako što prodaje kestene. Iako po struci konobar, za ovakav način zarade se odlučio nakon razgovora sa jednim prijateljem.
“Radio sam više poslova kada je došao jedan moj prijatelj iz Makedonije i zamolio me da počnemo da prodajemo kestene, tako smo počeli nas dvojica zajedno”, počinje Djulsen priču za crnogorski portal kolektiv.me.
Kao i sve novo što se počinje, ni ovaj posao u početku nije bio lak. Trebalo se snaći u novom poslu, novom okruženju, daleko od porodice. Osim toga, kada je došao u Bar da prodaje kestene, imao je i konkurenciju – još dva čovjeka su radila isti posao. Međutim, trud i upornost su se isplatili, a to je ono što je najvažnije u bilo kojem poslu. Đulsen je ove godine jedini prodavac kestena što je dokaz da samo istrajni ostaju do kraja. “Oni su odustali, izgleda sam ja uporniji od njih dvojice”, kaže on.
Svake godine mijenjao je lokaciju, s obzirom da su bila još dvojica, dok su ga ove godine svi ljubitelji kestena mogli naći u samom centru grada, ispred Robne kuće. Tu se, sa svojom aparaturom, nalazi još od 11. oktobra, kada i počinje sezona kestena.
Iako su ove sezone kesteni bili lošijeg kvaliteta, Đulsen kaže da su mušterije zadovoljne. “Ove godine su kesteni bili malo lošiji, kiša i vjetar su uslovili tome, ali sam odvajao ove što su bili truli”, objašnjava on i dodaje da ga skoro čitav grad poznaje i da ne bi želio da bilo koga na neki način povrijedi. “Važno je da radim pošteno i poštenim radom sam uvijek zadovoljan”, iskren je Đulsen.
Porcija kestena iznosi 100 grama, što je koštalo jedan euro, ali kako su kesteni pri kraju, a samim tim su i lošiji, odlučio se da spusti cijenu na 70 centi. “Ono što je još ostalo da se proda i da polako završavam ovu sezonu”, kaže on.
Kada je u pitanju zarada, postoje bolji i lošiji dani – nekad se isplati, nekad ne. Kada su sunčani dani i kada ima ljudi na ulici, naravno da tada ima i više posla. Ipak, ima i dana kada se ne proda ni jedan kesten, ali Djulsen ne očajava. Prosječna zarada mu je oko petnaest eura dnevno, nekad bude više, nekad manje, ali to je sredina.
Iako će mnogi pomisliti da ova cifra ne zvuči nimalo loše, treba se osvrnuti i na troškove koji nisu mali. Đulsen kestene nabavlja od ljudi iz Krajine I Ostrosa, koji ih donose na pijacu i tu prodaju. Ima više vrsta kestena, a najbolji za pečenje su molkuća I džabena. Cijena se kreće od 2,50 do 3 eura po kilogramu. Takođe, kupuje i ćumur, čija je cijena osam eura po džaku, a on mu traje četiri dana. Osim toga, ima dosta i kvarnih kestena. Đulsen plaća i smještaj, dva eura za noć.
Ono što nas je zanimalo jeste da li je imao problem sa komunalnom policijom. “Što se tiče komunalne policije, imao sam dozvolu svake godine, ali su se druga dvojica preko moje ruke ubacili, kao da smo ista firma i zadnje dvije godine nisam ni ja vadio dozvolu, jer da dvojica nemaju, a jedan da ima ne ide. Ako imamo, daj da je imamo svi”, objašnjava Đulsen i kaže da mu nisu pravili problem ove godine jer “mene svi poznaju”.
Đulsen ističe da je kesten veoma zdrava namirnica, da smanjuje holesterol, čisti krvne sudove i zdrav je za srce. Pored ovoga, kaže on, kesten je veoma dobar i za potenciju.
Veljko Šćepanović je samo jedan od Djulsenovih stalnih mušterija. “Kestene kupujem često, kad god sam u prilici, a smatram da je i cijena dosta povoljna”, kazao je on za Kolektiv.
Između ostalog, pitali smo Đulsena kakve kestene vole Barani. “Ovdje ljudi više vole pečene kestene. Traže da su kesteni veliki i da se lako otvaraju, da bi mogli lakše da jedu i možda da ih još nahranimo”, našalio se sagovornik.
S obzirom da je sezona kestena pri kraju, bliži se i vrijeme da se Djulsen vrati kući. Evo čime se bavi kada ne prodaje kestene. “Po struci sam konobar, pa preko ljeta radim u jednoj kafe-piceriji. Radim i na roštilju takođe. Moram da se snalazim, imam porodicu”, iskreno je kazao.
Đulsen se ovom priliko zahvalio svojim mušterijama. “Zahvaljujem se svojim mušterijama. Ono dobro što je bilo neka pamte, ono lose neka zaboravljaju, pa da I do godine sarađujemo”, zaključio je Đulsen Moukoč .
