“Nisam odrastao kao ostala deca; odrastao sam na filmu. Za razliku od ostalih, nisam, recimo, imao đačke ekskurzije, nisam prolazio kroz one faze odrastanja i školovanja kroz koje su prolazili moji vršnjaci. Naprosto, nisam iživeo radost igranja sa decom; uvek sam nekud žurio; kao da sam hteo da budem na dva mesta istovremeno. A to za dete ume da bude veoma naporno. Verujem da je moj način odrastanja bio brži, direktniji, suroviji… I tu postoji mnogo praznina”
Pred kamere je stao davne 1972. Kao jedanaestogodišnjak izabran je među nekoliko stotina ličke dece za glavnu ulogu u filmu “Vuk samotnjak”.
Pokazalo se da je izbor Slavka Štimca za ovu ulogu bio pravi. Nakon emitovanja filma publika je zavolela Slavka. Nova dečija zvezda je rođena!
1976. snima jednan od najpoznatijih, najpopularnijih i najuspelijih hrvatskih dečijh filmova “Vlak u snijegu” reditelja Mate Relja.
Potvrđuje se u serijama “Salaš u malom ritu” i “Zimovanje u Jakobsfeldu. Prema Štimčevim rečima upravo mu je rad na TV seriji “Salaš u malom ritu” redatelja Branka Bauera iz 1976. najteže pao “jer je snimanje trajalo preko godinu dana a učenje nakon celodnevnog rada na setu nije bilo jednostavno. Ali upravo mi je ova serija donela veliku popularnost Ne možete da zamislite kako je to izgledalo… Sredinom sedamdesetih, u Jugoslaviji ste imali samo dva TV kanala i cela zemlja bi, htela – ne htela, nedeljom uveče gledala “Salaš u Malom Ritu”. Svaki Jugosloven je video makar jednu epizodu. Bukvalno nije bilo mesta gde sam mogao da se pojavim neopaženo. Svi vas znaju, cela zemlja. A nisam imao ni petnaest godina.”
Sledećih godina tumači uglavnom uloge tinejdžera. 1978. pojavljuje su u ulozi Pere ‘Trte’ u filmu “Specijalno vaspitanje”.
1980. snima film “Ko to tamo peva” a 1981. glumi sarajevskog pubertetliju u prvom filmu Emira Kusturice ”Sjećaš li se Doli Bel“.
Film je dobio Zlatnog lava u Veneciji a po mišljenju mnogih Slavko je svoju najbolju ulogu ostvario upravo u ovom filmu.
Usledila su ostvarenja Varljivo leto ’68, Braća po materi, Noć u kući moje majke, Kaži zašto me ostavi, Podzemlje, Tri letnja dana, Život je čudo, Turneja…Tokom četiri decenije duge karijere, Slavko Štimac je sarađivao sa najznačajnijim jugoslovenskim rediteljima i snimio gotovo pedeset filmova.
“Danas kad razmišljam srećan sam zbog toga što sam uspeo da se savladam, da ne trčim za slavom. U tom smislu, glavni oslonac mi je bila porodica. Mnogo sam razmišljao o tome… Svoje roditelje, recimo, nikada nisam video da se svađaju; nikada u kući nisam čuo psovku. I to je, verujem, bio odličan osnov da ostanem emotivno stabilan bez obzira što nisam imao normalno detinjstvo. Taj mi je oslonac, siguran sam, i kasnije pomogao da kroz život koračam bistre glave”.
Slavko Štimac je oženjen. Sa suprugom, slikarkom Vesnom Golubović, živi u Beogradu. Imaju sina koji je postdiplomac u Berlinu.
