Prema svježim podacima Svjetske zdravstvene organizacije, svakih 40 sekundi neko u svijetu izvrši samoubistvo a svakog dana oko 800.000 ljudi oduzme sebi život.
U izvještaju se navodi da, s obzirom na to da je samoubistvo još veliki tabu, ljudi koji razmišljaju da dignu ruku na sebe ne znaju kome da se obrate za pomoć. Umjesto podsticanja takvih misli, razgovor na tu temi bi potencijalnim samoubicama mogao da predoči drugu opciju ii im da na vremenu da preispitaju svoju odluku.
Iako je samoubistvo poznati društveni fenomen, još uvijek postoje brojne zablude o ljudima koji se suicidno ponašaju.
Mit 1: Osoba koja je izvršila samoubistvo je samo bila željna pažnje, da skrene pažnju na sebe
Prema kanadskom Udruženju za mentalno zdravlje, kod nekih osoba, ovakvo ponašanje jeste ozbiljan poziv u pomoć okolini da im pomogne da žive. Ukoliko im pomoć nije dostupna, mogu imati osjećaj da je nikada neće ni naći.
Stručnjaci kažu da ignorisanje suicidnih misli ili poteza može biti opasno. Pomoći nekom da priča o svojim problemima i samoubilačkim mislima može imati dobrih rezultata u smanjenju suicidnog ponašanja.
Mit 2: Ljudi koji razmišljaju o samoubistvu ne traže pomoć
Svjetska zdravstvena organizacija ovo objašnjava time da mnogi ljudi koji pomišljaju na to da sebi oduzmu život ili su to pokušali, ne traže pomoć jer im se o tome ne priča, pa je i ne dobijaju.
“Prevencija samoubistva nije adekvatna zbog nedostatka svijesti o značaju tog problema u javnom zdravlju, a u mnogim zemljama je tabu tema tako da se o tome ne diskutuje otvoreno”, stoji u izvještaju SZO.
Do danas, svega nekoliko zemalja je uvrstilo prevenciju samoubistva u svoje zdravstvene prioritete, a samo 28 zemalja je prijavilo da ima nacionalnu strategiju za prevenciju samoubistva. Podizanje društvene svijesti i rušenje tabua je važno za države kako bi postigle napredak u smanjenju broja samoubistava.
Mit 3: Ako je neko jednom pokazao sklonost ka samoubistvu, zauvijek ostaje potencijalni samoubica
Povećan rizik za samoubistvo često može biti povezan sa trenutnom situacijom koja je specifična. Suicidne misli se mogu vraćati, ali one nisu konstantne i osoba koja je prethodno na to pomišljala može imati veoma dug život, stoji u izvještaju SZO.
Mit 4: Priča o samoubistvu može nekome dati ideju
Razgovor o samoubistvu niti stvara niti povećava rizik. Najbolji način da se identifikuje nečija nemjera da sebi oduzme život je direktno pitanje. Otvoren razgovor i i iskrena zabrinutost su izvor olakšanja i neki od ključnih elemenata u prevenciji trenutnog rizika za samoubistvo.
Mit 5: Na samoubistvo pomišljaju samo osobe sa mentalnim bolestima ili poremečajima
Iako postoji veza između samoubistva i mentalnih zdravstvenih poremećaja, mnoga samoubistva se dešavaju imulsivno “u trenutku krize, sloma mogućnosti da se izbore sa stresom, kao što su finansijski problemi, ljubavni raskidi ili hronični bolovi ili bolesti”
Suicidno ponašanje ukazuje na duboku nesreću ali ne obavezno i mentalni poremećaj, navode iz SZO. “Mnogi ljudi žive sa mentalnim poremećajima a nemaju suicidne misli, a među onima koji pomišljaju na to da sebi oduzmu život nemaju svi mentalni poremećaj.
Mit 6: Samoubistvo se ne može spriječiti
Mnoge mjere mogu biti preduzete u prevenciji samoubistava i njihovih pokušaja. Kako navode iz SZO,neke od njih su rano otkrivanje, tretiranje i briga o ljudima koji imaju mentalne poremećaje ili zloupotrebljavaju neke supstance, imaju hronične bolove ili trenutne emotivne poremećaje. Takođe, konstantna briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i obezbjeđivanje podrške okoline. Jedna od mjera je i izveštavanje medija na odgovoran način i kontrola upotrebe alkohola u dozvoljenim granicama.
Mit 7: Mladi ljudi nikada ne pomišljaju na samoubistvo
Samoubistvo je i dalje drugi vodeći uzrok smrti Kanađana starih između 10 i 24 godine. Na svakog mladog čovjeka koji je izvršio samoubistvo dolazi još hiljade onih koji na to nekad pomišljaju ili pokušaju. Takođe, samoubistava među mladim Aboridžinima, kako se procjenjuje, dostići će pet puta veću stopu u odnosu na ne – Aboridžinsku omladinu.
