Poslanik njemačkih socijaldemokrata i član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga je, takođe, u intervjuu za njemački radio Dojče vele ocjenio da je premijer Srbije Aleksandar Vučić dio “konstruktivnih snaga” i da možda zbog toga ima “bonus” u Berlinu, ali je napomenuo da se taj bonus mora iznova potvrđivati.
Srbija bi, prema njegovim riječima, mogla da bude spremna za ulazak u u EU najranije za pet godina, a kada pristupni pregovori dodju do kraja, Beograd će biti stavljen pred neminovnost da je članstvo moguće samo uz priznanje Kosova.
Na pitanje da li bi zemlja kandidat za članstvo, ukoliko ne sprovodi doslovno spoljnu politiku Brisela, mogla da bude kažnjena kočenjem pristupnih pregovora, Nitan je odgovorio da bi to bila “arogantna politika prema nezavisnoj državi poput Srbije”.
“Možda je upravo dobro to što Srbija ima dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Moglo bi da se razmišlja i iz suprotne perspektive: gdje Srbija može da pomogne da se otvore kanali komunikacije izmedju EU i Rusije. Poseban odnos Beograda i Moskve može da bude i evropska prednost”, rekao je on.
Nitan je rekao i da on ne smatra problemom to što bi Srbija mogla da koristi prostor na ruskom tržištu stvoren embargom na evropski agrar i da takvoj saradnji mogu da se protive samo oni koji su ionako protiv ulaska Srbije u EU.
“Svima nam je poznata privredna situacija u Srbiji, kao i posebni odnosi sa Rusijom – licemjerno bi bilo mjeriti Beograd prema odnosu sa Moskvom”, rekao je njemački poslanik.
Nitan je napomenuo da bi situacija bila sasvim drugačija da Srbija ne priznaje integritet Ukrajine ili da podržava aneksiju Krima.
“Tada bi bilo restrikcija. Zato ne bi sada pred Srbiju trebalo postavljati zahtjeve koji i pojedinim clanicama EU teško padaju”, kazao je Nitan.
Upitan da li Vučić u Berlinu uživa neku vrstu bonusa kao “uzoran djak” kada je u pitanju odnos sa Prištinom, on je priznao da je, imajući u vidu nacionalističku prošlost SNS, postojala zabrinutost od mogućeg nazadovanja u odnosu Beograda i Prištine, ali da ga je Vučić “pozitivno iznenadio” pokazavši da je dio “konstruktivnih snaga”.
“Moguće je da zbog toga ima bonus, ali to je bonus koji uvijek iznova mora da se potvrdjuje. Taj bonus ne sme da se vezuje samo za odnose s Prištinom nego i za slobodu štampe, medijsku politiku, nezavisnost pravosudja i tako dalje”, rekao je Nitan, član Spoljnopolitickog odbora Bundestaga.
Na pitanje da li će prije pristupanja Srbije EU stići zahtjev za eksplicitno priznavanje nezavisnosti Kosova, Nitan je odgovorio: “Da, taj zahtjev mora doći, ali tek na kraju.”
On je ocjenio da, uprkos pojedinim glasovima u EU i Njemačkoj, koji žele potpuno priznanje po hitnom postupku, to nije pravi put.
“Normalizacija i postepeno približavanje do modusa vivendi ne može i ne smije da bude prebrzo. Treba ići korak po korak, i svoje domaće zadatke treba da ispunjavaju obije strane”, rekao je Nitan.
“Kada pristupni pregovori dodju skoro do kraja, od Srbije će se tražiti skok: ko god za pet ili šest godina bude vladao u Beogradu, biće stavljen pred neminovnost da je članstvo u EU moguće samo uz priznavanje Kosova. Vidjet ćemo kako će to priznanje izgledati.”
Nitan je, takodje, kritikovao kao arogantno i neprimjereno to što je poslanik CDU Andreas Škokenhof isporučio, u ime Njemačke, sedam uslova Srbiji, koja je suverena država, i istakao da se, u medjuvremenu, vladajuća koalicija u Berlinu promjenila i da socijaldemokrate imaju donekle drugačiji, konstruktivniji stav prema Srbiji.
“Važan nam je proces, a ne da li će uslov broj sedam biti ispunjen za dva meseca ili deset meseci”, kazao je on.
U Berlinu se sutra održava konferencija posvećena Zapadnom Balkanu. Na poziv kancelarke Angele Merkel na skupu u prestonici Nemačke biće lideri svih zemalja Zapadnog Balkana – BiH, Srbije, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Albanije, kao i najviši zvaničnici Hrvatske i Slovenije.
