Očekuje nas sigurno još ovakvih nepogoda. Atmosfera je fluidna sredina, te se ne može tačno predvidjeti kad će se nešto dogoditi, ali je apsolutno sigurno da se ovakve nepogode mogu ponoviti, možda već ovog ljeta – smatra profesor Fizičkog fakulteta Mlađen Ćurić
“Da smo poslušali UN prije 24 godine, do katastrofe ne bi došlo“, kaže za srbijanski Telegraf redovni profesor Instituta za meteorologiju prof. dr Mlađen Ćurić.
U trenutku kada je ciklon Tamara počeo da lije nad Srbijom, ovaj stručnjak kome je uža specijalnost fizika oblaka koji dovode do formiranja padavina, znao je da nas je stigla kazna zbog nemarnosti koju smo pokazali sad već davne 1990, piše Telegraf
‘Te 1990. godine, Ujedinjene Nacije su svim svojim članicama saopštile rezultate tridesetogodišnjeg istraživanja, koje je obuhvatilo period od 1960. do 1990. U izvještaju su upozorile da najveću opasnost po živote i imovinu ljudi predstavljaju atmosferske nepogode, od kojih čak 90 odsto otpada na snažne ciklone, tornada, uragane, sniježne oluje, poplave, jake olujne vjetrove, toplotne talase, samo deset odsto otpada na zemljotrese i vulkane’, kaže profesor Ćurić, pa nastavlja:
‘UN su tada savjetovale sve zemlje članice da naprave projekte u kojima će stručnjaci izučavati elementarne nepogode koje su se dešavale, te bi zahvaljujući saznanjima do kojih dođu, mogli da ih najave. Kod nas to tada niko nije shvatao ozbiljno’, priča ovaj profesor i objašnjava kako je on tada predložio projekat Saveznom Hidrometeorološkom zavodu, koji ne samo da nije prihvaćen, već ni u godinama koje su uslijedile niko nije napravio sličan projekat.
Ovih dana smo, kako kaže profesor, platili ceh zato što nismo poslušali UN.
‘Sve ovo što nam se dogodilo nije greška sadašnjih hidrometeorologa, jer oni ne mogu da predvide kako će se cikloni kretati i koliko će kiše donijeti. Ta istraživanja se rade jako dugo, minimum pet-šest godina. Sad ako bismo se odlučili da ispravimo grešku iz prošlosti, taj projekat bi mogao da bud gotov tek 2020. godine’.
Na pitanje šta bi tačno podrazumjevao taj projekat, ovaj profesor objašnjava da je potrebno analizirati svaku oluju koja se dogodila u Srbiji. Tu bi se dalje analizirale štete koje su načinjene, pa bi se uz određene naučne metode moglo predvidjeti kada i kakva bi bila sljedeća nepogoda. Samim tim, mogle bi se spriječiti ogromne štete.
Prognoze profesora Ćurića za naredni period nisu optimistične.
‘Očekuje nas sigurno još ovakvih nepogoda. Evropa je klimatsko područje slično našem. Zašto bi se nešto dešavalo u Poljskoj, a da se ne dešava kod nas? Atmosfera je fluidna sredina, te se ne može tačno predvidjeti kad će se nešto dogoditi, ali je apsolutno sigurno da se ovakve nepogode mogu ponoviti’, smatra profesor Fizičkog fakulteta.
‘Istog ovog ljeta može da se ponovi nepogoda slična onoj koju smo upravo preživjeli. To ne bi trebalo da se dogodi, jer se prema statistici ne dešava tako često, ali u teoriji je moguće’, napominje Ćurić.
Kao ilistraciju ove teze, profesor Fizičkog fakulteta navodi primjer Italije koju su 2011. pogodile strašne nepogode. Kako kaže, tad je u severnom dijelu ove zemlje “palo dva do tri puta više kiše nego kod nas sada.
‘Ali, oni su bili pripremljeni i nije bilo tako tragično kao kod nas. Italijani su pametnije radili i pripremali život za takve opasnosti. Na primjer, nisu zidali kuće uz rijeke’, zaključuje profesor Ćurić.
