Vrata od automobila bila su otvorena, kao i vrata od kuće. Psa nigdje nije bilo. U hodniku je bilo još više haosa. Svijetlo je bilo isključeno i pored zida su ležale zgužvane deke.
U dnevnoj sobi je radio televizor punim kapacitetom, a soba je bila puna igračaka i razbacane odjeće. U kuhinji je pronašao sudoperu napunjenu prljavim posuđem. Ostaci doručka su bili razbacane po stolu, a vrata frižidera su širom otvorena. Hrana za pse je bila razbacana po podu, a gomilica pijeska stajala ispreda vrata.
Muž je požurio uz stepenice, gazeći preko igračaka i još gomile odjeće, u potrazi za svojom ženom… Bio je uplašen, da se nije nešto dogodilo sa njom???
Spazio je vodu na podu, koja je curila ispod vrata kupatila. Zavirio u kupatilo i bio je zaprepašćen neredom: gomila vlažnih peškira, sapun, pjena i opet puno igračaka razbacanih po mokrom podu. Nekoliko metara toalet papira prekrivali su WC šolju, a pasta za zube bila je razmazana po vratima i ogledalu.
Premro je od straha i brzim korakom je požurio u spavaću sobu. Otvorio je vrata sobe i ugledao je svoju ženu, koja je sklupčana, ležala je u krevetu.
Bila u pidžami i čitala je knjigu. Pogledala je muža i blago se nasmješila. Pitala ga je, kako mu je prošao dan.
Muž je bio preplašen i zbunjen. Upita on ženu:
– “Šta se ovde dogodilo??”
Ona se ponovo nasmijala i odgovorila:
– “Svaki dan, kada dođes sa posla, pitaš me šta ja to radim po cijeli dan u kući. Je li tako?”
– “Tako je…” – odgovori muž.
– “E pa, danas nisam ništa radila!” – odgovori žena i nastavi da čita svoju knjigu.
