Dramaturg i direktor “Qendra Multimedia”, Jeton Neziraj u razgovoru za Agenciju Anadolija kaže da je projekt zvanično počeo početkom ovog meseca, kada je u Prištini boravio Miki Manojlović i kada je održana i prva audicija za predstavu.
“Ideja je Mikijeva i pokrenuta je prošle godine. Iako smo službeno označili početak projekta, ostaje još puno otvorenih pitanja, ali bitno je da smo krenuli. Za sada smo dobili mali grant od KFOS-a, Kosovske fondacije za otvoreno društvo i to nam je omućilo da krenemo u prvu fazu i da održimo audiciju ovde i da dođu Miki, Goran Jeftić i Anita Mančić. Miki će doći opet krajem meseca, 30. marta, a za dalje ne znamo”, kaže Neziraj.
Prema njegovim riječima razgovarano je sa par ljudi iz Ministarstava kulture Kosova i Srbije, ali za sada još uvek nema zvanične podrške institucija.
“To jeste pozorišni projekt, ali ipak ima i politički kontekst i zato je bitno da dobijemo i podršku javnih institucija, Narodnih pozorišta u Prištini i Beogradu i da imamo logo obje vlade”, rekao je Neziraj za AA.
Neziraj podsjeća da je umjetnička razmjena između Srbije i Kosova postojala i ranije, ali preko nekih nevladinih organizacija i individualno.
“Iako je bila mala, ja verujem da je bila jako važna jer je otvorila i omogućila i ovaj politički dijalog”, kaže Jeton Neziraj, koji je i bivši umjetnički direktor Nacionalnog pozorišta Kosova.
Povodom komentara objavljenih u pojedinim beogradskim medijima u kojima se Miki Manojlović napada zbog saradnje s Albancima, dok u Nacionalnom pozorištu Kosova nema srpskih glumaca, Neziraj kaže da je to dobro pitanje, ali da je upućeno na pogrešnu adresu.
“Šta ima Miki Manojlović s tim? To je pitanje za politički dijalog između Prištine i Beograda, jer zašto bi smo mi na našim plećima ponijeli tako veliko političko pitanje. Mi znamo okolnosti i verovatno i oni koji postavljaju to pitanje zašto nema srpskih glumaca u Nacionalnom pozorištu u Prištini, znaju odgovor zašto nema. Okolnosti su bile takve i 500 drugih stvari se desilo u tom vremenu, tako da ako krenemo sa takvim pitanjima, prošlost će i dalje biti prisutna”, rekao je Neziraj.
On dodaje da ovaj projekt ne može odgovoriti na pitanja zašto nema srpskih glumaca u Nacionalnom pozorištu, zašto nema Srba u Prištini uopšte ili zašto nema Albanaca u Beogradu, koliko ih je bilo ranije, ali može da omogući kulturni dijalog i saradnju.
A da je saradnja moguća pokazuje i odličan odziv kosovskih glumaca na audiciju za predstavu “Romeo i Julija”.
“Izgleda da je Mikijevo ime omogućilo tu neku pozitivnu energiju i za dva dana se pojavilo preko 50, uglavnom mladih glumaca, pošto starije nisam zvao na audiciju jer oni već imaju neku karijeru”, kaže Neziraj.
Mesto premijere još uvek nije poznato, ali je u planu da se predstava igra i na albanskom i na srpskom jeziku.
“Plan je da albanski glumci igraju na albanskom, a srpski na srpskom, jer Romeo i Julija daju tu mogućnost. Jedna će porodica pričati albanski, a druga srpski, a možda kad budu pričali zajedno onda će to biti na engleskom”, kaže Neziraj.
