Lekari poslednje dve godine pokušavaju da pronađu genetski “prekidač” koji zaustavlja proces starenja. Oni proučavaju Gabi, kao i druge ljude koji pate od istog stanja, prenosi “Kanal Denver”.
Tu spadaju 29-godišnjak sa Floride sa telom 10-godišnjaka i Brazilka stara 31 godinu veličine dvogodišnjeg deteta. Kao i Gabi, oni kao da ne stare, ili se taj proces odigrava veoma sporo.
– Nekim ljudima se nešto dogodi i proces razvoja se unazadi. Stopa promena u telu se usporava i nezanemarljiva je – kaže naučnik Ričard Voker, penzionisani radnik Medicinske škole Univerziteta Florida, koji se danas bavi istraživanjima u Dečjoj bolnici u Sent Petersburgu.
– Moja čitava karijera fokusirana je na proces starenja, pri čemu se ne bavim posledicama, već uzrokom – dodao je on.
Brzina stope rasta ljudi koje je proučavao je jedan petina kod zdravog čoveka. Takođe, oni pate od niza drugih zdravstvenih problema, gluvoće, nesposobnosti da hodaju, jedu, govore.
Gabina majka Meri Margaret Vilijams (38) kaže da se njena ćerka skoro uopšte nije promenila u poslednjih godinu dana.
– Malo je duža, sada nosi veličinu za bebe od tri do šest meseci, umesto do tri meseca starosti. Poslednji put kad smo je vagali dobila je pola kilograma na težini i ošišali smo je nekoliko puta. Osim toga, nije se mnogo promenila od 2012. godine – izjavila je ona.
Voker objašnjava da je psihološka promena, ili kako on to zove “razvojna inercija”, ključna za ljudski rast. Sazrevanje se javlja nakon reprodukcije.
– Bez tog procesa nikada se ne razvijemo, a kada se razvijemo, svi delovi našeg tela se spajaju i menjaju koordinisano. Drugačije, bio bi haos – kaže on.
Voker ističe da telo nema prekidač za zaustavljanje ovog razvoja.
– Ono što se događa je da sazrimo u 20. godini i nastavljamo da se menjamo – dodaje naučnik.
Prva suptilna unutrašnja promena u telu vidi se tokom tridesetih godina, da bi u četrdesetim postala vidljivija.
– Postoji progresivna erozija unutrašnjeg reda kao posledica razvojne inercije – ističe Voker.
Kod jedne od devojčica koje je proučavao, otkrio je oštećenje na jednom od gena koji uzrokuje razvojnu inerciju. On smatra da je to od ključnog značaja i sumnja da su mutacije na regulatornim genima na drugom ženskom X hromozomu.
– Kada bismo uspeli da identifikujemo taj gen, mogli bismo da ugasimo izražavanje razvojne inercije kod mladih. Otkriće prekidača za zaustavljanje dovelo bi do savršene homeostaze i bili bismo biološki besmrtni – ističe Voker.
On ukazuje da to ne znači da ljudi ne bi umirali. Bolesti i nesreće i dalje bi prekidale ljudske živote.
– Ali, ne biste imali one godine u starosti, ostali bi fizički i psihički sposobni – kaže Voker.
