Sumnja da našu decu nisu ubili Albanci javila se nemalo nakon ubistva. To kažem javno kao majka, pa neka me osude. Država ih je ubila i nadam se da neće proći puno vremena i da ćemo konačno saznati ko se drznuo da povuče oroz. Da država ubije, a da niko za ovih 15 godina ne reaguje na to. Mislim da je to jedna od najvećih državnih tajni. Vreme je da se konačno obelodani. Bar će našim dušama, dušama roditelja, biti lakše. Ovo za srbijanske “Vesti” kaže Ljubica Trifović, majka tragično ubijenog gimnazijalca Dragana.
Saznanje da su pripadnici državne bezbjednosti navodno organizovali ubistvo srpskih mladića kaže, jako je boli, i to što je potpredsjednik Vlade Aleksandar Vučić o tome progovorio na godišnjicu tog svirepog zločina. Ali mu je, dodaje, ipak zahvalna što im je dao nade da će ubice biti pronađene.
Sjećajući se tragičnih scena Ljubica kaže da nije prošlo puno od sahrane da bi se glasine da je srpska ruka pobila njihovu djecu pronele kroz Peć.
“Već posle 10,15 dana je išla ta glasina, ali i tada i sve ovo vreme nam je bilo na pameti da nam ne bude teža bruka nego muka. Nismo hteli da verujemo, a pretpostavljalo se. Osim toga, i Albanci nisu nikako hteli da priznaju to ubistvo. Govorili su sve ćemo priznati, ali Pandu nikada. Kada su moj suprug i očevi druge dece išli i kod Vojislava Koštunice i kod predstavnika Borisa Tadića, niko iz državne bezbednosti Peći, niti policije, nije prisustvovao tim sastancima. Niti smo mogli da ih nađemo. Ne postoji nijedan izveštaj o zločinu u Peći, a istraga o ubistvu naše dece uopšte nije završena. Niko od glavnih u pećkom MUP-u se nije javno oglasio povodom ubistva, kao ni Vlada Srbije. Od Slobodana Miloševića nismo dobili ni telegram saučešća, a kamoli šta drugo. Stvarno smo ogorčeni na državu i tražimo da se otkrije ko je te nevine mladiće izrešetao sa 60 metaka”, u očaju priča Ljubica Trifović.
Ona kaže da rafali u Peći nisu samo ispaljeni u šestoricu mladića, već u čitavu Srbiju.
“Mi smo ostali bez dece, brat bez brata, sestra bez brata, tu je bilo sinova jedinaca kojih nema više, najmlađi 14 i po godina, a najstariji 25, a među njima i moj sin Dragan koji je bio četvrta godina gimnazije. To je pucanj u srce Srbije! Ko se drznuo da povuče oroz i oduzme život šestoro nevine dece? I šta je to sve izazvalo? Panda, pa Račak, pa bombardovanje Srbije. Sve su redom uništili. Ne samo nas kao porodicu” kazuje Ljubica i dodaje da majka pobijene djece neće odustati od traganja za istinom.
“Bili smo nemoćni, čak smo hteli i u Strazbur da idemo, ali na koju adresu? Želimo da znamo ko je taj što je u stanju da počini takav zločin i zbog čega. Zarad novca, interesa i propagande? Svaki dan čitamo po novinama i gledamo ove monstruozne slike, a to je za nas roditelje strašno”, kaže Ljubica Trifović.
