– Znam da plačem, ali svoje suze pokazujem rijetko. Svako ljudsko biće zaplače, pa tako i ja. Zaplačem dok gledam seriju, neku tužnu emisiju i u tim trenucima, moj suprug Veljko me zagrli, prisloni na grudi, poljubi i onda je sve lakše – otkrila je Seka, i ne samo to, prisjetila se rata, svoje majke i mnogo čega drugog te priznala:
– Nekada sam bila harambaša. Moja porodica i ja smo izbjegli iz rodnog mjesta, zbog ratnih strahota. To je bio težak period moga života, sve probleme sam rješavala sama u svoja četiri zida.
Nisam htjela da opterećujem svoju majku koja je moj heroj, pa sam ponekad plakala da moje suze niko ne vidi.
Nije me bilo sramota što nekada nisam imala za užinu, ekskurzije, sa tim sam naučila da se izborim i zbog toga sam danas jaka i ne dam na sebe i svoje. Kao tinejdžerka često sam se svađala sa dječacima.
