Zvaničnici Vlade su početkom godine govorili da je 2013. godina liberalizacije viza, međutim, Kosovo je u pogledu slobode kretanja dalje izolovano.
Blerta Ramadani, 27-godišnjakinja, po profesiji ekonomista, navodi da je putovanje Kosovara u zemlje EU i dalje otežano, te da su i procedure za dobijanje viza jako složene i poprilično zamorne.
“Svaka ambasada ima svoje uslove koji su obavezni da se ispune. Ukolikoih ispunjavate, nije teško da se viza dobije, ali, mladi jako teško mogu ispuniti sve te uslove koje zahtevaju. Traži se štednja, ugovor na više godina, a mladi retko imaju ušteđevinu zbog jako malih plata i teških uslova. Jako je teško to što se traži određena svota novca na računu. Da ne govorimo o nezaposlenosti, tako da je za mlade koji ne rade nemoguće dobiti vizu. Mene su dva puta odbili zato što sam bila bez posla”, kaže Ramadani.
I Driton Kastrati govori o veoma mukotrpnim procedurama.
“Njemačka ambasada me je bez ikakvog razloga dva puta odbila, a treći put sam dobio vizu. Procedure su veoma mukotrpne jer se traže brojni dokumenti”, navodi on.
Nedostatak rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosno vladavina zakona, glavne su prepreke Kosova na putu liberalizacije viza, navode analitičari i građani.
Na Kosovu početkom decembra boravi misija Evropske komisije koja će raditi na sakupljanju činjenica o ispunjavaju kriterijuma iz procesa vizne liberalizacije.
Tim povodom je premijer Hashim Thaçi sazvao je Upravni odbor za liberalizaciju viza radi priprema. On je ocjenio da je rad na ispunjavanju kriterijuma od izuzetne važnosti te je od članova odbora zatražio da budu spremni u pružanju potrebnih informacija.
“Važno je da dobijemo što iskreniju ocjenu zasnovanu na činjenicama, zapravo, jednu pozitivnu ocjenu. Vjerujem da smo svi svjesni koliko je ovaj proces važan za viznu liberalizaciju, kao što je i posjeta misije Evropske komisije. Očekujemo vaše maksimalno angažovanje tokom predstojeće nedjelje”, poručio je premijer.
On je dodao da će misija na kraju izneti ocjenu o ispunjavanju kriterijuma u oblasti repatrijacije, reintegracije, bezbjednosti ličnih dokumenata, migracije i azila.
S druge strane, dobar poznavalac evrointegracija, Shenoll Muharremi za RSE ocjenjuje da EU i Kosovo kasne na putu liberalizacije viza za građane Kosova, te da je potreban jasniji cilj u tom pravcu kako ovaj proces ne bi beskonačno trajao.
“Vidi se da je bilo napretka u nekoliko oblasti, ali ne i u vladavini prava. Prema tome, EU putem ovih misija i izveštaja o napretku mora biti proaktivnija jer se kosovske institucije na osnovu toga usmjeravaju, ali su i pod pritiskom da sprovedu reforme kojih je mnogo”, kazao je Muharremi.
Predstavnici EU na Kosovu u nekoliko navrata su rekli da su glavne tačke evropskih integracija vladavine zakona, borba protiv korupcije, ekonomska pitanja i konkurencija.
